(алиас Мирослав Лукић)

Све што желите да сазнате о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) можда се налази се - баш овде

Мирослав ЛУКИЋ

Претражи овај блог

Учитавање...

Кркалеска

Кркалеска
Подземни извори српске ренесансе

петак, 17. фебруар 2012.

СРБОВЛАШКИ ДРВОРЕЗ, УВОД ВО РАКОТВОРЕНАТА КНИГА / Мирослав Лукиќ


Беше тоа нешто најубаво што некогаш сум го чул,
сметајќи ги и најфилигранските медалјони на Моцарт,
звукот на окарината или овчарските тажаленки со кавал во далечината.
Се колебав, зашто се разбудив во туѓ дом, во туѓа постела.
Беше сеуште мрак во големата одаја и не знаев дали е седум
или осум часот, бидејќи пердињата беа спуштени докрај, непроѕирни.
Со цврст сон, склопчена како еж,
топла по незаборавната ноќ убавицата спиеше...
Ми се пристори дека чув некакви камбани...
Да, тие ѕвонеа од блиската Вознесенска црква,
но тоа не беше она од што се сепнав:
нивниот екот беше близок; се тркалаше по
Принциповата улица како утринен порој.
А песната што ја чув татнеше во далечината,
како да ја пееја разнежени 
девојки во некој чунот сред езеро, во магла,
или како да се слушаа хорови на ангели...
Се оттргнав леко од нејзината прегратка
и отидов до другата одаја да најдам молив и хартија.
Прејдов во другиот дел на станот, во кујната, на прсти –
за да не го разбудам никого од заспаните донашни.
Беше девет пред пладне, недела...
Додека варев кафе, мислев само на песната што се оддалечуваше.
Од тетратката за рецепти скинав еден празен лист.
Околу нозете ми се војваше мачорот, наежен од ноќта
што ја мина под ведро небо.
Низ подотворената врата го слушав шумот на блиската есен,
проаѓањето на автобусот, детските гласови, ехото на наковалната,
и не можев да најдам молив што пишува. (....)

                                          Превел од српски:
                                                Ристо Василевски

Видети више: Стихови Белатукадруза (М. Лукића) на македонском: препев Ристо Василевски

Популарни постови

CD "Вечити чудесни коренови"

ЦД Мирослав Лукић: Дела: ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ. - Сабране песме, антологије српске поезије, романи, драме, прозе, књиге есеја и критика, полемике... у 22 тома на 6260 стр. ЦД садржи Напомену издаваца, Увод писца. 20 дела. Фолдер "Роман је рушевина једне бајке" (песме и одломке из романа у интерпретацији аутора са музичком позадином из Моцартовог опуса). Као и зборник радова Прећуткивани писци или о Делу М. Лукића, који чини седам објављених књига о стваралаштву М. Лукића. За разлику од ЦД "Архив трговаца светлошћу" (Београд, 2003), ЦД "Вечити чудесни коренови" доноси неколико нових романа М. Лукића, и читавих низ есејистичких књига које расветљују тзв. зону сумрака српске књижевности 20. века. То су књиге:"ПЕПЕЉУГА или случај М.Лукића" С. Иг. Митровића;"ЛЕГЕНДА или о уметности будућности" Александра Лукића, "СЕНКЕ БУДУЋНОСТИ", "АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА-ЕСЕЈА Ујкин дом", "СФЕРА ПОСЛЕДЊЕ МИСТИКЕ" М. Мркића, као и "ТАПИЈА О ИЗВОРИМА" (најпотпунија Библиографија М. Лукића 1965 - 2006). Обим књига публикованих у овом зборнику је око 700 стр. - "Постоји и критика књижевних дела: она права и моћна, надмоћна, која из дела зрачи кроз време. Надмоћност те књижевне критике, чије дејство нико не може зауставити, те критике која зрачи из опуса М. Лукића, биће, верују писци једне од књига о М. Лукићу ("На ветру, на висини, на чистини") веома плодотворна за даљи развој модерне српске књижевности...Критичари су га, пре свега - српски, као зла маћеха, сакрили под корито. Читали су они или слуšали у детињству бајку о Пепељуги, можда и пролили коју сузу; и знају крај бајке и поуку. Јер на Балкану многи пролазе кроз епску поезију, мит. Многи долазе из мита и заврšавају у њему. Да је мит на почетку књижевности, како је тврдио Борхес, као и на њезину крају, најбоље показује и случај М. Лукића. Лукићев опус је скривен уз помоћ тзв. троглаве моћи официјелне српске књижевне критике..." - Шта је све скривено - показује овај најновији ЦД или дигитална верзија публикованих Сабраних Дела М. Лукића.
Ко је Лукић, у ствари? - "...Мирослав Лукић је, ето, такав писац. Писао песме, огледе или прозу - он поступа на исти начин, тражи ону свакодневну бодлеровску грозницу и препуšта се стихији. (Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела.) Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио..."
(Владимир Јагличић, "Борба", 2002)