Капија Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

среда, 24. април 2019.

БЕСМИСАО

















БЕСМИСАО


Крв преко крви - стара Европа.
Печати тапију црв - зунзара мува.
Из потаје убица. До стопе стопа.
Поредак обездуховљених бува.


Пуст језик. Трпеза празна.
Самоћа Хиљадугођа,  поразна.
Плаши се људи - кога друго -
отуда долазе невоље, туго.


Живи живот – просут је туш.
Током шетње употребљавај обе ноге
путујући с једне на другу. У негледуш.
Буди човек. Заобиђи дрљаве стоноге.


Стара девојка. Опајдара, крвожедна девојчура
не помишља на чари брака, већ једе туђу децу:
Јели то та Европа? Опа, цупа - на роговима бика цура
ужива: усе, насе и подасе. Свуда. На челу кола и кецу.


Како плачу курве – наступајући при страви,
вашки чија крв изложена на светлости сјаји
провиднија од рубина. Вашке без кости,
у коси. Подсећају на свет обузет збрајањем злости
крвожедних обичаја Европе уместо радости.


Народни посланици, утренираношћу се диче:
силују и законе и истину  - пресамићене чиче...
Чича мича : ево краја те опскурне приче!
                                                                       Александар Лукић


Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови