"Лукићев књижевни рукопис је израз једног медијума кроз којег се олакшава некакво профетско оптерећење, од сувишка онога што са собом носе каравлашко очајање, барбарска генијалност и јуродива прозорљивост - сплетени уједно.
"Влашка гозба" је архив једне епохе, покушај објашњења пишчева досадашњег живота, расутог на разне белешке из разног времена, као и културно-политичке матрице у којој се одвијао живот Срба, посебно књижевни као његов записни део, у две деценије прошлог века. Мирослав Лукић је показао амбицију да буде дубљи тумач те епохе у којој је протекла и његова нелака судбина. Отиснуо се на пучину, спалио мостове за собом ("Пловим океаном без икаквог копна на видику"). "
Писао је песник и критичар Владимир Јагличић у београдској "Борби" почетком трећег миленијума о једној од Лукићевих књига, која је, објављивањем Лукићевог романа "Доктор Смрт", под књижевним псеудонимом Белатукадруз, била повод за разрачунавање и покушај књижевне ликвидације Лукића као писца.
Више о томе моћиће да се чита на следећој интернет адреси: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/slucaj-belatukadruz/hronikatragedije
О спорној Лукићевој књизи критичари су писали или хвалоспеве или покуде?
У чему је ствар?
У тешком прихватању истине?
Лукић је, како знамо, саставио и једну позамашну књигу о случају Белатукадруз, књигу коју нису смели да штампају, ни пријатељи ни непријатељи, а чији су одломци публиковани на сајтовима и блоговима.
Најинтересантнији делови те књиге написане пре неколико година биће објављивани на сајту Архив Белатукадруз, сукцесивно, без журбе. Делови књиге ће бити публиковани на посебној страници Случај Белатукадруз. Вреди погледати.
Нема коментара:
Постави коментар