Врата Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

недеља, 22. август 2010.

БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз

Документарни филмови.


“Филм се не сме копирати, а може се приказивати
само на повременим кућним забавама по
дозволи Шишмана” - пише у дну ових сличица
из једног документарног филма београдских
Заветина.Приликом снимања тога филма
случајно је пронађен један рукопис
Белатукадруза, овај који се у целини публикује
овде. Филм је наравно био о песнику
Белатукадрузу, филм је дозвао нешто слично
себи, што превазилази поезију буквално

схваћену. Стендал је у своје време приметио да
“поезија, ла поесие, оно што се под тим изразом
тада разумевало, - будалаштине које су писали
сувремени му Французи, или их громко рецитовали
са француских позорница, - да је поезија
безвредна гњаважа”. “У томе се часу -према
уверењу Е. Паунда - “уметност писања везала за
прозу, и, током одређеног времена, важнији
развојни процеси језика као средства за
изражавање, дешавали су се у прози...” Проза је
потиснула поезију, превасходну уметност,
затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго
била у затвору, из кога је покушала да изађе уз
помоћ Сандрара, коме је иначе Белатукадрузов
случајно нађени рукопис и посвећен. “То је
духовни затвор. Уосталом сви песници које су у
једном датом тренутку њиховог живота дотакли
зраци извесне звезде, звезде Дирерове
Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у
контемплацију<она може постати бескрајно и
смртоносно очајање које води у самоубиство или
лудило, као што је то био случај са Жераром де
Нервалом, или у необичне болести пред којима
лекари остају збуњени, као што контемплација
може довести и до највеће радости,а то се, сматрам
мени догодило “. (1916) БЕЛО,ЦРНО,
ЦРВЕНО, наслања се на Документарне филмове
Сандрара, на њихову стваралачку тајну, на први
поглед. а у ствари - Случајно нађени рукопис
или документарни филм - доносе зоне преливања<
незаборавне слике и неки благотворни
ветар који распирује жар у пепелу, далеко од
прапорака шугавог песничког стада, које и даље
пландује, више од једног века, тетошена од
тобожњих критичара> полицијских аматера и
бирократа, што мере, премазују, узимају отисак
као у криминалистичкој антропометрији,
уводећи у своје провизорно књиговодство,
телалећи и хвалећи кад им се суфлира да су
највећи песници и уметници они што су
најближе власти (свакој, билокојој)
 Зашто је Белатукадруз снимио овај документарни филм?
Зато да би најавио своје нове документарне
филмове? Зато да би мртвом Стендалу бацио
рукавицу у лице? Зато што...

Нека покушају да одговоре истанчанији духови. Белатукадрузова књига  БЕЛО ЦРНО СРВЕНО објављена је као прва на стотионак страна у новопокренутој Веб едицији Скакав ППЗ, бесплатно се може погледати и преузети са Веб сајта Посебна породична заветина

Нема коментара:

Постави коментар

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови