Врата Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

петак, 27. новембар 2015.

Краљица Нефертити

Зашто Нефертити и данас привлачи свет

О животу краљице зна се мало, а проналаском њене гробнице боље би се разумео њен живот и турбулентан период у историји Египта
Аутор: С. Лолић петак, 27.11.2015. у 15:10
Рељеф на којем су приказани Ехнатон и Нефертити са децом (Фото Египатски музеј у Берлину)
Вест о могућем проналаску Нефертитиног гроба муњевито је обишла свет и „унела” узбуђење међу египтологе. Британски археолог др Николас Ривс још је у јулу објавио студију у којој је навео да је Нефертити сахрањена у просторији скривеној иза гробнице њеног посинка Тутанкамона, а чија су врата запечаћена, омалтерисана и поново осликана.
„Она је била Клеопатра свог времена. Лепа, богата и моћна. Врло моћна”, изјавила је Мишел Моран, ауторка историјско-фиктивног бестселера „Нефертити” и додала да би било право откриће уколико се испостави да је сахрањена иза гробнице Тутанкамона.
Мада је у историји Египта било и других врло моћних жена, Нефертити није престала да опчињава.
„Одговор на то се крије у бисти. Само погледајте фину линију њеног врата, њене извијене обрве, те савршене јагодице. Данас би могла да буде супермодел. Идеал лепоте се нимало није променио”, прокоментарисала је Моранова.
И заиста, када је немачки археолог Лудвиг Борхарт 1912. године пронашао бисту, у свом дневнику је записао: „Одједном сам у рукама држао живо египатско уметничко дело. Нешто што се не може описати речима, већ се мора видети.”
Гледајући лице велике краљице Нефертити у Египатском музеју у Берлину, Моранова је добила инспирацију да напише бестселер. Али Моранову није привукла само лепота. Желела је да још једном „удахне” живот овој жени. И што је више откривала Нефертити и древни Египат, то је била одлучнија да „исприча” њену причу. Требало јој је више од две године да то и уради.
Иза Нефертитине лепоте „лежи” прича о једном од највећих египатских преврата – прича о владавини Ехнатона, јеретичког краља који је донео нову еру у Египат у време своје владавине (од 1352. до 1336. године пре нове ере). Укинуо је политеизам и увео обожавање једног јединог божанства Атона, чији је симбол био Сунчев диск (што је тада сматрано за јерес), а име Аменхотеп Четврти, које је добио по рођењу, променио је у Ехнатон у част Атона.
Краљица Нефертити (Фото Бета/АП/Ф. Рајс)
У његово време јавио се нови стил у уметности – људи, животиње и објекти постали су реалнији у приказима, са свим својим облинама и несавршеностима, а подржавала се и илузија кретања. Таква уметност је остављала дубоке утиске на писце попут Моранове, која је посебно била дирнута сценом Неферити са децом:
„Приказана је не као краљица, већ као мајка која се игра са децом и цупка их на коленима.”
И управо овакве сцене су „храниле” Моранину имагинацију док је писала књигу.
О Нефертитином животу се зна мало. Проналаском њене гробнице би, међутим, могао да се боље разуме и представи не само живот ове краљице већ и врло турбулентан период у историји Египта, познатији као Амарна период.
„Проналазак гробнице био би невероватан догађај. Могло би да се одговори на многа питања, попут када је умрла, како је умрла и да ли је наследила супруга као његов корегент”, закључила је Мишел Моран.
         = извор Политика

Нема коментара:

Постави коментар

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови