Врата Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

субота, 06. фебруар 2010.

ТАНГО БЕЛАТУКАДРУЗ (1)


МАРКО РОШУЉ: АРАБЕСКЕ, СРБОВЛАШКЕ


У говор се може ући
и у многе приче, изреке и друге
у обичај узете речи.
Уз помоћ грома и пијавица.
И ако покажеш зубе,
ако се искезиш.
Ружно је лепо веома!


*
Гром ме је обележио,
потоци ме издржавају,
вашари су моја престоница.
*
Никада нећу умрети.
Јер душа не умире;
она се сели,
као птица селица.
*
Вампири су
ђаволов проналазак.
Пијавице - дар потока.
Ко има вишак крви
нека проба из моје тегле...
*
Поток извире из стене
из бескрајног
и улива се у бескрајно;
верујем само у то...
*
Ђаво стоји на левој обали потока,
Бог на десној.
Кад загрну ногавице
и уђу у поток,
замуте воду
и настаје човек.
*
Кад Бог уђе сам у поток
вода око његових ногу тече бистра,
пастрмке реповима саде икру
у златастом песку.
*
У Вечност се може загазити
као у бистар поток.
*
Пре овог лица
имао сам неко друго, млађе, лепше.
Пре тог другог, млађег и лепшег
имао сам још лепше.
Пре тога сам имао још лепше,
најлепше...
*
Ово лице , које сада носим,
ужасава све који га виде.
Децу понајвише.
То лице је обликовао
Ђаво, једне олујне ноћи
зашав у поток,
док је бог сањао дубоким сном.
Ђаволу је дато
да обликује
уз помоћ муње
најругобније облике...
*
Видео сам анђеле
између високих букава...
*
На вашару
ни с ким не разговарам.
Ни са купцима,
са онима што пате од вишка крви,
румених као ружа.
Ту врви од перфидних...
*
Ја сам продавац пијавица
Највећа ругоба овог света.
Људи виде моје наказно лице
које се распада.
Не знају да ја носим у себи
много духова,
које је могуће разазнати
као фазане усред папрати,
и које повезују
сенке дрвећа,
сенке густих шума...

( 1954. Забележио Б. М.)

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови