Избор
ЗА И ПРОТИВ Да ли Карађорђевићима треба вратити Бели двор?
Наташа Латковић
, Ранко Пивљанин , | 14. 02. 2016 - 13:51х
| Коментара: 230
Жеља Карађорђевића
да им врате Бели двор није услишена. Агенција за реституцију недавно је одбила њихов
захтев уз објашњење да је посебним законом изричито забрањено враћање права својине
над Белим двором. Заступници Крађорђевића најавили су жалбу и поручили да су у крајњем
случају спремни да се обрате Уставном суду, а затим и Европском суду за људска права
у Стразбуру.
Карађорђевићи су,
иначе, тражили имовину која је после смрти краља Александра, оставинским решењем
од 27. октобра 1938. подељена на три једнака дела, а захтев за реституцију поднело
је десет наследника краља Петра и принчева Томислава и Андреја.
Бели двор налази се на имању површине 135 хектара. Уз Двор,
саграђени су кухиња и гаража, као и подземно склониште.
Драгомир Ацовић: А зашто не вратити и све остало?
- Да ли вратити Бели двор Карађорђевићима?“ Ето питања!
држава
је ушла у посед те имовине на основу акта о отимачини донетог 1947. године, који
је оглашен неважећим од настанка. Дакле, држава поседује нешто што није ни стекла,
али то што није стекла не жели да врати!
Dragomir Acović
Из овог првог, следи
друго питање: по Уставу сви облици својине су равноправни! Дакле, нешто што припада држави и нешто што припада грађанима
те државе правно је исто. Обавеза заштите је нешто друго, али статус заштите и обавеза
заштите немају никакве везе са власништвом. Ваљда нешто што припада грађанима Србије
није непријатељска имовина коју ваља узаптити и третирати као ратни плен?
Треће питање: Србија је пуна некретнина и покретнина које
су у власништву државе или она том имовином располаже. У каквом је стању та имовина?
Ко је одговоран за нестанак или уништење (или небригу) о имовини која се налазила
у дворовима, а данас није у њима, и не зна се где је, и да ли уопште постоји! Ко
је плаћао рачуне и трошкове за потребе корисника дворова од 1945. године до
2001? Из којих средстава, и зашто је то данас проблем, а тада то није био?
Страхиња Секулић: То је свуда државно
Одлука Агенције којом је одбијен захтев породице Карађорђевић
за враћање и обештећење Дворског комплекса на Дедињу, донета је на основу Закона
о враћању одузете имовине и обештећењу, којом је изричито прописано да се не враћа
право својине на Дворском комплексу на Дедињу, чији се статус уређује посебним законом.
Агенција је закључила да исти не може да буде предмет враћања нити обештећења.
Треба имати у виду и чињеницу да је Дворски комплекс на Дедињу
грађен у периоду од 1924-1936. године, дакле у време Краљевине СХС, односно Краљевине
Југославије, на чијем челу је као носилац суверене власти био краљ Александар И
Карађорђевић, те да се тиме поставља питање коју је то имовину краљ користио и уживао
као носилац суверене власти, а која је била његова лична имовина, што је тешко,
али не и немогуће утврдити (најчешће преко извора средстава финансирања).
Бројни
примери сведоче да су дворски комплекси, без обзира на данашње државно уређење,
имовина државе, града или округа којима припадајуСтрахиња Секулић, адвокат
Проблематика питања својине постаје сложенија ако се има у
виду и чињеница промене режима из монархије у републику, као и његов изузетан историјски
и културни значај. Бројни примери сведоче да су дворски комплекси, без обзира на
данашње државно уређење, имовина државе, града или округа којима припадају, односно
краља или краљице као носиоца суверене власти, а никако краља као појединца или
њихових наследника.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju
На пример, Бакингемска палата није приватно власништво краљице
као појединца, већ је као и друге дворске палате у Енглеској власништво краљице
као суверена, док је Версајски дворац у данашњој Републици Француској, у својини
државе, односно града и/или округа којима припада. Сви су значајне
туристичке атракције.
..
DUG SPISAK KARAĐORĐEVIĆA Traže da im država vrati i fabriku zlata
Nataša Latković | 18. 02. 2016 - 19:40h
Osim Dvorskog kompleksa na Dedinju, Karađorđevići traže da im država vrati niz nekretnina i zemljišta, pa čak i fabriku zlata, rudnike...
Pinceza Katarina i princ Aleksandar II Karađorđević
Država je nedavno odbila zahtev kraljevske porodice za povraćaj Belog dvora jer se radi o objektu od posebnog značaja za Srbiju. „Blic“ je došao do spiska celokupne imovine čiji su povraćaj nedavno zatražili naslednici kralja Petra.
Beli Dvor: Dvorski kompleks ima površinu od oko 43 hektara u ulicama Ive Vojnovića i Kralja Milana i na Kanarevom brdu u Beogradu. Zahtev za vraćanje imove je odbijen
Na spisku se nalazi niz nekretnina i zemljišta u elitnom delu Beograda. Karađorđevići, između ostalog, traže i objekte koji su pretvoreni u studentski dom „Lola“ i Arhiv Jugoslavije. Njihova imovina nekada je bila i kuća u Sarajevskoj ulici koja je u međuvremenu prodata i pretvorena u hotel.
Beograd, Studentski dom Lola: Kuće i zemljište površine 70 ari u Krunskoj ulici i Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu (sada delom studentski dom „Lola“)
Ono što, međutim, na spisku najviše upada u oči jeste šest rudnika u opštinama Negotin i Kučevo, fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici, laboratorija za preradu zlata u Neresnici, pa čak i električna centrala u Topoli!
- Koliko znam, to su i danas rudnici i fabrike. Zatražili smo od nadležnih institucija da nam daju podatke šta od svega toga još postoji - kaže za „Blic“ Zoran Živanović, advokat porodice Karađorđević.
Topola: Stari Karađorđev konak i zemljište površine 3,80 ari
Na pitanje koliko je realno da država vrati Karađorđevićima sve ono što potražuju, Živanović odgovara da je „učinjeno sve da im se ne vrati ništa“.
- Zakoni su skrojeni da se ništa ne vrati. Nešto je proglašeno kulturnim dobrom, zadužbinom, a država je zabranila i povraćaj preduzeća i onoga što je prodato - kaže on.
Topola: Vinograd, voćnjak i oranica površine 56 hektara
SAMO DVOR VREDI 50 MILIONA EVRA
Gotovo je nemoguće utvrditi vrednost onog čime je nekada raspolagao kralj Petar. Advokat Zoran Živanović kaže da samo Dvorski kompleks na Dedinju vredi najmanje 50 miliona evra, a da po zakonu Karađorđevići za celokupnu imovinu od države mogu dobiti maksimum 500.000 evra.
ŠTA JOŠ TRAŽE KARAĐORĐEVIĆI
- Dom kralja Aleksandra i zemljište površine jedan hektar i 65 ari u Ulici Vase Pelagića u Beogradu (sada delom Arhiv Jugoslavije)
- Kuće i zemljište površine 14,50 ari u Sarajevskoj ulici u Beogradu (sada hotel)
- Dvorske bašte u Rakovici površine oko 21 hektara u Beogradu
- Poljoprivredno zemljišta površine oko 1,8 hektara u opštini Kučevo
- Građevinsko zemljište površine oko 1,6 hektara u opštini Kučevo
- Šumsko zemljište površine 12,61 ari u opštini Kučevo
- Ostalo zemljište površine 14,40 ari u opštini Kučevo
- Rudnici Ševica, Radenka i Voluja u opštini Kučevo
- Rudnici Sikole, Brodica i Železnik u opštini Negotin
- Kraljeve livade površine oko 6 hektara u Sokobanji
- Električna centrala površine oko 23 ara u opštini Topola
- Sreska bolnica i zemljište površine oko 3 hektara u opštini Topola
- Prva srpska kasarna i zemljište površine 27,58 ari u opštini Topola
- Livada površine oko 6 hektara u opštini Topola
- Fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici
- Laboratorija za preradu zlata Neresnica
- Lager u reci Peka
* Od svega ovoga porodica prestolonaslednika Aleksandra IItraži jednu trećinu, dok bi ostatak pripao naslednicima princa Tomislava i princa Andreje
Нема коментара:
Постави коментар