Богатство и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи
Бучумет, испод планине Радан. Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај
са крајем, док њихове њиве и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу.
Богатство
и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи Бучумет, испод планине Радан.
Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај са крајем, док њихове њиве
и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу. И не значи им много то што су у
темеље кућа и помоћних зграда узидане стене опала, ахата, калцедона, аметиста и
јасписа, од којих се израђује скупоцени накит.
Чак је и макадам посут овим ретким драгим камењем
које сељаци уграђују у куће и штале, од њега праве ограде, а њиме је обложено и
шездесетак бунара у Бучумету. Потпорни зидови и стубови могу се видети и на појединим
кућама у Медвеђи и Лебану, а мало је оних који знају праву вредност материјала који
су уградили.
- Мој деда је њиме озидао један бунар, мој отац
други, а ја трећи. Знали смо само да не пропушта воду, да се не љуска и не прља
воду. Тек пре три године сам чуо да је камен ко бајаги много вредан. Дошли овде
неки Београђани комбијем и напунили га стенама и камењем. Они су ми испричали да
на њему може много да се заради, али мене то не интересује. После су долазили и
други људи са мањим камионима и сакупљали по селу камење и трпали га у некакве сандуке.
Сви смо им се смејали - прича Раде Миленковић, једини становник Горњег Бучумета,
који у својој кући има и младе људе.
Зидови штале и сенаре Добривоја Арсића преливају
се у жутој, плавој, белој, зеленој, црвеној и љубичастој боји. Најзаступљенији су,
објашњава наш водич Миливоје Весовић, по професији рударски инжењер, калцедон и
опал, али Добривоје први пут чује за те називе.
- Ма, какво драго камење. То је обичан чврст камен
који се тешко клеше. Намучио сам се док сам уклопио зидове. И темељи куће су од
тог камена, али сам их измалтерисао. Ево, уђите, погледајте. Хладно је као у замрзивачу,
а зими је топло - показује збуњени Добривоје.
Стене и камење разних боја први пут су примећени крајем прошлог
века
И испод малтера на зидовима његове комшинице Марице
Арсић лежи опал и друго камење. Ни бака Марица појма нема колико вреди њена кућа.
- Зар ова страћара да вреди нешто. Тог камења
има овде колико ти душа жели. Горе по шуми су читаве стене - прича док седи на повећем
опалу у дворишту.
Стене и камење разних боја први пут су примећени
крајем прошлог века, а пре пет до шест година овде су, прича председник општине
Медвеђа Слободан Драшковић, боравили стручњаци из Београда и направили елаборат
који се негде затурио.
- Пре две године су људи из београдске „Домаће
радиности” урадили накит од опала и другог камења и излагали су га на сајмовима
у Београду, Новом Саду и Израелу. Мислили смо да ће бити заинтересованих за експлоатацију,
али се нико није јавио - вајка се Драшковић.
Миливоје Весовић, који је накратко имао увид у
тај елаборат, каже да је највећа концентрација драгог камења на две локације од
четири хектара, на једном од обронака Радан планине и у Горњем Бучумету, у махали
Камено ребро:
- Ни сами геолози нису установили о коликим се
резервама ради. Камење се налази на површини, али видљиво је да су поједине стене
дубоко укопане у земљу, посебно оне у шуми, где је терен неприступачан - прича Миливоје
и подсећа да је својевремено Рудник „Леце” био заинтересован за његову експлоатацију.
Али требало је много уложити у квалитетну и скупу опрему јер се то камење веома
тешко бруси, па од тог посла није било ништа.
Сва богатства
Медвеђе
Поред драгог камења, у Медвеђи се налази и рудник богат оловом,
цинком, сребром и златом, који ће, како се очекује, бити поново отворен средином
овог лета. Само на јаловишту рудника, према неким истраживањима, има три тоне злата.
У центру Сијаринске бање, богате лековитим водама, налази се камен оникс чија је
експлоатација заустављена због недостатка новца. А цело подручје општине лежи на
богатим изворима минералних вода.
BLIC online
 |
| Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ |
Na obroncima planine Radan, poviše Medveđe u južnoj Srbiji, tamo gde izgleda da je nebo bliže od zemlje, smestilo se selo Gornji Bučumet.
Vidi, vidi, vidi: Svaki kamen u selu je pravo malo bogatstvo
Kuće, bunari, ograde i putevi između kuća, sagrađeni su od kamena najraznovrsnijih boja, pa selo, i kad u njega uđete usred kišnog i tmurnog jesenjeg dana, izgleda vedro i šareno.
- Ovo su pravili naši stari, a nisu ni znali šta je u ovom kamenu, osim da je jako, da se ne osipa, i da će ograda dugo da stoji. A mi sada znamo da je ovo kamenje neobično i vredno - kažu da na našim livadama, u potocima i na padinama ima i dragog i poludragog kamena, tih kristala - govori Goran Arsić dok nas vodi u kuću bake Ljubice, odmah do njegove, gde je “sva veranda od poludragog kamena”.
- Kažu nam da smo bogati, da sedimo na drago kamenje, a drplje smo obično, vidite da smo u prnjama - kazuje baka.
Drago kamenje izvire iz njiva
Goranova 11-godišnja kćerka Aleksandra i njena dva mlađa brata vele da i oni imaju svoje drago kamenje.
- Ovaj rozi je kamen ljubavi, ovaj napola zlatni je kamen lava, ovaj crni, sa ovim sjajnim unutra, on je najvredniji, jer to što svetluca su dijamanti - priča Aleksandra.
Nalazači: Goran i Aleksandra Arsić
Njihov otac, koji je rudar u rudniku zlata i bakra, ipak nije toliki optimista.
- Rekli su da je kamenje vredno. Ma da je to tako, ne bih ja, koji radim sa zlatom, a ležim na dragom kamenju, ovoliko se patio u životu - govori Goran i pokazuje na svoju trošnu kuću.
Veranda bake Ljubice napravljena je od poludragog i dragog kamenja
Нема коментара:
Постави коментар