Капија Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

понедељак, 12. фебруар 2018.

ВРБО / Белатукадруз

ВРБО

Ми ћемо  потонути у води ..Снег и лед ... и ледени ледени ветар ..... (БВрС)




I
ИЗМЕЂУ СРЦА НА ЛЕДУ

Црно, бело, ледено... без краја!
И пут  који их раздваја
као крива сабља, или копље.

Не иди тим путем
Између срца,
Не примичи  му се.
Не привлачи катастрофу.

Доћи ће незвана, као судњи час.

И неће имати твоје лепе очи,
Наслеђене од једне чешке грофице.

Не гледај у том правцу
Хоризонта без краја.

Окрени се, према мени.
У даљини.

Према југу.
Југовини.
Лабудовима
И  тим пловкама
Што се сунчају на сантама
Шведских језера.

Сунцу и Месецу.
И оној звезди
Са  које долазе
Такве као ти.


















































II

ВРБО


Не слути,Црна врбо.
Самотна.
Врбо жалосна.

Врбо,
једина!

Тај лед
Скрива
Рај и Енергију шума Хипербореје
И ватре која је горела
И све изгорела.

Све храстове,
Брезе,
И врбе.

Ту су посадили
Леге (весници богова)
посвећено дрвеће, тебе!

Ти не познајеш жељу за туђим,
Љутњу и похоту,
Ни остале изроде
тамних сила
што неразумне људе приводе
смрти,
јер си већ у Свету Јаве,
као све постојано,
што постојаношћу смрт увек побеђује.

Врбо,
Једина!


Северни анђеле мој...
        
         Света Три Јерарха, 2018.


Нема коментара:

Постави коментар

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови