 |
| Белатукадруз (М. Лукић) са својим мачком Гаврилом Соколовићем |
......... Српска књижевност се развијала у неприродним условима
током 20. века. Винавер је у једном од својих предратних есеја то лепо
и аргументовано изнео на видело. Истинито.Припремајући ово издање,
ја нисам ни у једном часу имао илузија, шта ће присуство ове и овакве
књиге представљати у српској књижевности: једну шкрипећу
дисонанцу. Ову књигу није створио онај који је потписује, већ искре
снега. Дуго ћутање писца.
Нећу имати следбеника, као писац - критичар (можда и не
чезнем да их имам? Можда их нећу имати, зато што није лако прећи
онај невидљиви и дуги пут који сам прешао, да бих негде при његовом
крају заокружио ову књигу?) Можда и стога што сам поносан човек?
Главни разлог што се моје критике и есеји поново
прештампавају је у томе што су растурена издања у којима су
публикована. (...........)
( Из поговора, тј. НАПОМЕНА УЗ ОВО КОНАЧНО ИЗДАЊЕ, стр. 280).
Мирослав ЛУКИЋ : Канал ФИЛТРА I, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2006 -2007. – 284 стр. – ( Сабрани радови, ЦД Вечити чудесни коренови; 5)