ВРБО
Ми ћемо потонути у води ..Снег и лед ... и ледени ледени ветар ..... (БВрС)
I
ИЗМЕЂУ СРЦА НА ЛЕДУ
Црно, бело, ледено... без краја!
И пут који их раздваја
као крива сабља, или копље.
Не иди тим путем
Између срца,
Не примичи му се.
Не привлачи катастрофу.
Доћи ће незвана, као судњи час.
И неће имати твоје лепе очи,
Наслеђене од једне чешке грофице.
Не гледај у том правцу
Хоризонта без краја.
Окрени се, према мени.
У даљини.
Према југу.
Југовини.
Лабудовима
И тим пловкама
Што се сунчају на сантама
Шведских језера.
Сунцу и Месецу.
И оној звезди
Са које долазе
Такве као ти.
II
ВРБО
Не слути,Црна врбо.
Самотна.
Врбо жалосна.
Врбо,
једина!
Тај лед
Скрива
Рај и Енергију шума Хипербореје
И ватре која је горела
И све изгорела.
Све храстове,
Брезе,
И врбе.
Ту су посадили
Леге (весници богова)
посвећено дрвеће, тебе!
Ти не познајеш жељу за туђим,
Љутњу и похоту,
Ни остале изроде
тамних сила
што неразумне људе приводе
смрти,
јер си већ у Свету Јаве,
као све постојано,
што постојаношћу смрт увек побеђује.
Врбо,
Једина!
Северни анђеле мој...
Света Три Јерарха, 2018.
Нема коментара:
Постави коментар