Сазвежђе ЗАВЕТИНА. Реченица која припада многим писцима

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА
МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 - Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић

Књижара писаца

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

петак, 19. јун 2015.

И тако Белатукадруз каже, „Наш посао са брестовима напредује“ / Б. Т.*

ГЕНЕАЛОШКА СКИЦА

То  је било пре почетка,
Када није било ове реке,
Овог спруда,
Овог дрвећа,
Ове бистре воде,
Ових риба,
Ових пањева,
Ових жила,
Ових јова и брестова.

Овде је било само небо, без краја.
Овде је било дно мора, без краја.

Није постојало ништа више,
Није било звука, ни покрета.

Само небо и море,
Дубина и дух дубине,
А ово су његова имена: Бела, Тукадруз,
Вир, Расуденац.

И њему није дато, као ма ком другом, да говори у своје име.

Нити он може да приповеда своју легенду.

Јер дубини и духу дубине није поверено да негује

Своју величину, већ величину самог стварања.


*

Пре него што су се спојили синоними,
симболи, имена, Бела и Тукадруз,  у Белатукадруз,
„Коме је допуштено да изговара моје име,
Да га мења, да га куди и хвали?
Зар то није посао будућег времена?“ , река је већ текла,
Жуборила, голицала, питала, гурала,
Не као у време пљускова обилних, поводња,
Вода је расла, земља такође, дрвеће,
Као магла, као из магле!

И све што је настајало било је неописиво
Као клобуци магле свитајне зоре.

Белатукадруз је мислио о томе,
О пустињи која храни даљину,
Једну реку скривену у шуми у даљини,
И био је на тој реци.

Мислио о планинама,
И планине му долазе под ноге.

Велике планине, мале планине.

Блиске и далеке, и оне најдаље.


Мисли на ишчезле брестове,
И брестови расту из обала реке.

И тако Белатукадруз каже,
„Наш посао са брестовима иде добро.“

На брестове слећу птице разне,
Уз њих се веру веверице и понека змија.
Ту дуж реке спавају јелени, видре,
Фазани и фазанке, јарутани,
Множењем распршени...

Вуге и детлићи, сојке и пупавци
Лепршају око својих домова,
И играју неку игру са вилин-коњицима и комарцима
Која има предвидљив крај.

Није греота говорити уместо свих животиња,
Што покушавају да нам кажу криковима
И урлицима, шиштањем и писком
Врло важне ствари.

Они изнад Белатукадруза
Понизили су животиње, чак и фазане, рајске птице, ждралове,
И оне ће служити науму тајанственом
И обнови, коју све потврђује:
Поглед,
Камен,
Вода,
Талас,
Ракита,
Јова,
Обала,
Спруд,
Крв,
Рана,
И отпад,

Муљ и блато.

То што види, мисли Белатукадруз,
Не изгледа добро.

Зар је то нова твар?

Зар се у томе не види омекшавање, труљење?

Изгледа иду истим кораком млинови што мељу
Планине леда и планине са најтврђим каменом.

Бесмисао говори себи у браду.

Белатукадруз губи дах и губи речи.

*

Белатукадруз хода узводно
Као да поново планира повратак
На места где може да сретне деду и бабу.

Јер они су позвани да се одазову,
Јер су премудри, мудрији од оних
Што су од света направили отпад.

Њих заступају ова река, овакве реке,
Пањеви до пола у води старији можда од овог света.

Иза њих су загонетне и дивље обале,
Густе као шипражје, као шума кукуруза.

Плива воденим путем Белатукадруз
И долази до дубине. Где почиње граница.

Где су поставили међу времена, прилике, светови,
Они изнад и они испод, и они између.

„Шта можемо учинити да наставиш даље, сине,
Према поседима на којима смо сејали и неговали
Читава поколења, која су надживели пањеви врба,
Не само угљенисана дебла што је донео поводањ?“

То није мехур што се распрскава на површини вира,
То је митски Деда.

Не пита Деда Белатукадруза,
Већ Бабу, што испод надвијених јова и топола
У хладу ливада и салаша (обраслих коровом)
Пече загонетни одговор.

Сада одговор дају невидљиви мали зелени људи,
"Они су људи са дрвета, изнад ове и овакве реке,
они ће рећи своје право име.
Они ходају по ваздуху, као кондори,  и множе се
У крошњама највишег дрвећа.

А испод њих су слуге-лутке,
Дрвене жене и дрвени људи...

Њиховим венама тече отров,
Њихови умови су празни,
Њихова леђа погрбљена
Од тежине неба, које их излуђује,
због чега ходају около у цик-цак, 
Или се врте укруг, као мува откинуте главе,
И оно што су постигли то је та граница,
Тај спруд што је преградио ову реку,
Као на слици, и зајазио је пластиком
И милионима флаша, боца, буради, каца,
И свакојаким отпадом што им је
Исисао као вампир сву крв и сав зној.

"Ово није оно што су они имали на уму",
каже Деда. “Ту међу и тај отпад
Може померити само апсурд,
Модерна реч , бесмислица, немогуће
И они одозго, уз помоћ оних
Што ходају по облацима. И духова
Страшних поплава и обнова“ .

Поплаве су овуда и провале облака
Озбиљно пословале, апсурд и они духови
Сишли са звезда или из мистерија.

Тишина пљушти као киша, и шумски мир,
Неочекивана и неизрецива лепота
Припрема је за створења из шуме, из магле, из влаге,
Што су освајале парцеле слуга-лутки,
Дрвених жена и дрвених људи...

Уз древни поклич:
"Ви сте злостављали нас
сада па ћемо вас појести! "

Нема више дрвених жена и људи , јер их је
Усуд распршио по шуми, што напредује
Брже од олуја и поводња.

Чак ни Дрвене Марије,
Ни дрвеног пророка нема,
Или их је појела  поплава, катаклизма,
Мистерија, или су мутирали  и претворили се
У мајмуне...


__

  * алиас Мирослав Лукић. Из рукописа будуће књиге „KOGITO KLUB  (Фатаморгане)“

четвртак, 11. јун 2015.

Ознаке - претраживање целокупне локације

000671 000674 000677 000681 000686 000706 000774 000775 000776 000974 000978 000979 000995 001015 02006 02009 02144 02161 02215 02238 18888 18897 2419 2438 2493 2502 Анђелко Анушић> ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА> поезија Мирослава Лукића Бела Тукадруз Белатукадруз БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз Бог прикупља сећања.... / Белатукадруз валериј латињин Вест Заветина из новије руске поезије: избор Из тешко доступних књига Белатукадруза Једно од занимања Белатукадруза: филмови Канал ФИЛТРА / поклон књига ЗАВЕТИНА за београдски Сајам књига 2010 ЛеЗ 00000022 ЛеЗ 00000025 ЛеЗ 00000511 ЛеЗ 00000512 ЛеЗ 00000513 ЛеЗ 00000514 ЛеЗ 00000515 ЛеЗ 0000516 ЛеЗ 0000517 ЛеЗ 0000518 ЛеЗ 0000519 ЛеЗ 0000520 ЛеЗ 0000521 ЛеЗ 0000522 ЛеЗ 0000523 ЛеЗ 0000524 ЛеЗ 0000525 ЛеЗ 0000526 ЛеЗ 0002221 ЛеЗ 0002461 ЛеЗ 0002527 ЛеЗ 0002535 ЛеЗ 0003213 ЛеЗ 0003754 ЛеЗ 0004118 ЛеЗ 0004121 ЛеЗ 0004353 ЛеЗ 0005963 ЛеЗ 0005990 ЛеЗ 0006000 ЛеЗ 0006161 ЛеЗ 0006181 ЛеЗ 0006441 ЛеЗ 0006443 ЛеЗ 0007856 ЛеЗ 0008029 ЛеЗ 0010676 ЛеЗ 0012668 ЛеЗ 0012669 ЛеЗ 0012670 ЛеЗ 0012671 ЛеЗ 0012672 ЛеЗ 0013664 ЛеЗ 0013681 ЛеЗ 0013682 ЛеЗ 0013725 ЛеЗ 0013815 ЛеЗ 0013862 ЛеЗ 0013874 ЛеЗ 0013898 ЛеЗ 0013914 ЛеЗ 0013929 ЛеЗ 0014978 ЛеЗ 0017073 ЛеЗ 0017077 ЛеЗ 0017080 ЛеЗ 0017094 ЛеЗ 0017095 ЛеЗ 0017593 ЛеЗ 0017687 ЛеЗ 0017702 ЛеЗ 0018361 ЛеЗ 0018362 ЛеЗ 0018375 ЛеЗ 0018376 ЛеЗ 0018379 ЛеЗ 0018386 ЛеЗ 0018711 ЛеЗ 0018712 ЛеЗ 0018720 ЛеЗ 0018726 ЛеЗ 0018729 ЛеЗ 0018762 ЛеЗ 0018786 ЛеЗ 0018793 ЛеЗ 0018804 ЛеЗ 0018828 ЛеЗ 0018867 ЛеЗ 0018870 Метла дрвене Марије На 24 светска језика Најава нових песама Напомена Нема нагодбе са државом / Сергеј Трифуновић Нова књига песама препев и напомене - владимир јагличић проза СРБОВЛАШКИ ДРВОРЕЗ Стихови о БЕЛОЈ ДЕВИ Сумњив став српске официјелне критике Танго Белатукадруз УВОД ВО РАКОТВОРЕНАТА КНИГА / Мирослав Лукиќ фотографије песника Хроника трагедије / Случај Белатукадруз Devet prevoda "Gavrana" Podvučeno