Сазвежђе ЗАВЕТИНА. Реченица која припада многим писцима

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА
МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 - Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић

Књижара писаца

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

уторак, 6. септембар 2016.

Фермијев парадокс ...

Зашто још увек нисмо нашли ванземаљце? & Новости онлине | 04. септембар 2016. 22:15 | Коментара: 4. Фермијев парадокс каже да, ако интелигентан живот није карактеристичан искључиво за планету Земљу, онда би наша галаксија требало напросто да врви од напредних цивилизација
Фермијев парадокс каже да, ако интелигентан живот није карактеристичан искључиво за планету Земљу, онда би наша галаксија требало напросто да врви од напредних цивилизација.Парадокс наступа у простој чињеници да досад нисмо контактирали ниједну од њих. Где су?
Један од одговора на ово питање јесте „хипотеза зоолошког врта“ у којој се предлаже да напредне цивилизације, из само њима познатог разлога, намерно не желе да нам се представе, односно да се крију од Земљана и човечанства.
Међутим, проблем везан за ово решење јесте да такав подвиг захтева неку врсту организације. То би значило да у нашој галаксији постоји заједница напредних врста које су сложне у најмање једној ствари — да не контактирају Земљу, пише портал „Кликс“.
Астрофизичар Данкан Х. Форган је ову хипотезу додатно разрадио и закључио да вероватније постоји више организација

недеља, 27. март 2016.

Заветни ковчег Срба

СРПСКО задужбинарство није нестало после пада деспотовине у 15. веку, већ је ношено као заветни ковчег у сеобе, кад су бескрајни збегови кренули према сигурности високих динарских планина и преко Саве у Угарску.
- Агарјани идоше и ништа их не могаше зауставити. Турци као крилате змије летијаху, пале села и градове, цркве и градове разорише - описали су летописци последње дане српске државе.
Тад се појављују нови задужбинари који чувају српски језик, писмо и историју. На рулама преносе и крију мошти светих владара, а у испосницама за будуће генерације исписују њихова житија.
- Готово ништа не знамо о личностима тих анонимних задужбинара који су се одрекли света да би били чувари светиња - каже историчар уметности Душан Миловановић. - Они су живели само да пренесу баштину из генерације у генерацију.
У НАЈТЕЖЕМ времену од пада Смедерева 1459. до 1557, кад је обновљена Пећка патријаршија, идентитет Срба одбранили су последњи деспоти Бранковићи. Њихове задужбине одржавале су веру изгнаног народа који је жртвовао себе на граници хришћанске Европе да би одржао своју националну и верску аутономију, духовну српску деспотовину.
- Задужбине Бранковића су биле наставак старе приче, порука одаслата у будућност да се српска нит не прекида - каже историчар уметности Душан Миловановић. - Оне се могу посматрати и као места где су чувари светиња вековима припремали повратак у Србију. Задужбинарство је као државни програм надживело средњовековну Србију и очувало нацију.
РАТ ЗА ПРОСВЕТУПОСЛЕ обнове Пећке патријаршије 1577. српски монаси у манастирима Хиландару, Григоријату, Светом Павлу, скиту Свете Ане пишу огроман број богато украшених књига. Њих као задужбине наручују дародавци из свих српских крајева и поклањају манастирским библиотекама. Добротвори чија су имена скромно исписана на маргинама рукописа постају војводе рата за очување просвете, јер Османлије нису дозвољавале отварање српских штампарија, а прогањале су и преписиваче у испосницама у клисурама Студенице, Милешеве, Раче...
Монаси фрушкогорских манастира тада стварају култ витеза и доброчинитеља који спаја све Србе од Поморја до Угарске, светог деспота Стефана Штиљановића. Он је био кнез српских граничара Паштровића у Поморју, у коме се ујединило 12 братстава која су потицала с простора целе немањићке Србије. На позив удовице деспота Јована, последњег међу Бранковићима, Стефан оставља сву имовину и одлази да буде деспот српских граничара у Срему кад је сва турска сила кренула на њих. Велики војсковођа одржава слободну српску територију чак и кад Турци опседају Беч и својим житом храни гладни народ.
- ЗБОГ овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога - записали су фрушкогорски монаси.
Моштима светог деспота у манастиру Шишатовцу на поклоњење у следећим вековима долазе нови српски предводници, крајишки официри хабсбуршке Војне границе од Беле Крајине до Тамишког Баната. Они оснивају нове задужбине, од манастира до цркава брвнара, где се на фрескама и иконама граничарски светац слика уз кнеза Лазара. Кад оне страдају у османским разарањима, његово житије и лик обнављају учени светогорски писци и зографи који стижу са Свете Горе у све српске крајеве после обнове Пећке патријашије.
- Светогорски манастири тад постају нека врста скрипторија за манастире у српским крајевима - наводи Мара Харисијадис, историчар уметности. - То је доба највеће распрострањености Пећке патријаршије тако да рукописи доспевају у најудаљеније српске земље.
СВЕТОГОРЦИ стварају центре обнове српског идентитета у манастирима Цетиње, Пива, Морача, Милешева, Завала, Рача, Хопово, Шишатовац, Гомионица. Узлет националне свести покреће устанак Срба против Турака у Банату под заставама с ликом Светог Саве, чије мошти затим везир Синан-паша спаљује у знак одмазде. Зато током Велике сеобе 1689. коју летописци описују као сцене из пакла монаси као највеће драгоцености спасавају по сваку цену мошти цара Уроша и кнеза Лазара око којих се народ окупља с вером да ће га њихова светост заштитити. Међутим, времена су се променила од времена кад су Бранковићи довели српске збегове у Срем. У Подунавље ослобођено од Турака до Дунава и Саве стижу католички колонисти из целе Хабсбуршке империје који добијају повластице и школе. Православни српски граничари, који су учили само предање и борбене вештине, постају грађани другог реда.
- Даровити архијереј Исаија Ђаковић увидео је да се српски народ само просвећен може одржати у утакмици разних народа - забележио је Коста Петровић. - Он 1706. шаље молбу цару Леополду Првом "да се дозволи народу школе подизати", а Народно-црквени сабор то понавља и тражи оснивање српске штампарије. О тим захтевима аустријска влада није дуго решавала јер је сматрала да су школе штетне по војнички дух и да ће Србе онако неуке и просте лакше превести у унију.
ПРЕСУДНА помоћ Србима у неравноправној цивилизацијској борби стиже од задужбинара, митрополита београдско-карловачког Мојсија Петровића. Он улаже сав иметак у школу с циљем да "изведе народ из таме незнања". Почетком 1728. у њу је уписано 128 ђака, од којих је већина била сиромашна и није могла да плати смештај. Зато родољубиви митрополит један део митрополијског двора преправља у интернат. Следи га митрополит Вићентије Петровић који улаже иметак у вишу школу где предају четири учитеља из Кијева. Кад је митрополит Павле Ненадовић 1749. отвара своју задужбину, вишу "Латинску школу" у Карловцима где је о свом трошку школовао и многе ђаке из окупиране Србије, аустријске власти су попустиле и дозволиле оснивање српских световних школа.
НЕУНИШТИВА НАДА
О НЕУНИШТИВОЈ вери и нади да ће се Срби из прогонства вратити у своју Обећану земљу говори повеља коју 1499. манастиру Есфигмену на Светој Гори издају деспот Јован Бранковић и његова мајка, деспотица Ангелина. Они признају да је њихов дар скроман јер живе у оскудици, али Јован се заветује да ће ако Бог "створи своју милост створити ме господара Србљем", манастиру вратити све задужбине које је поклонио његов славни деда деспот Ђурађ Смедерева


Задужбине су заветни ковчег нашег народа

субота, 26. март 2016.

Alfredo Marceneiro - Fado Cravo






недеља, 6. март 2016.

Веровали или не: Зидови и бунари од драгог камења


 Богатство и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи Бучумет, испод планине Радан. Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај са крајем, док њихове њиве и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу.
Богатство и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи Бучумет, испод планине Радан. Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај са крајем, док њихове њиве и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу. И не значи им много то што су у темеље кућа и помоћних зграда узидане стене опала, ахата, калцедона, аметиста и јасписа, од којих се израђује скупоцени накит.
Чак је и макадам посут овим ретким драгим камењем које сељаци уграђују у куће и штале, од њега праве ограде, а њиме је обложено и шездесетак бунара у Бучумету. Потпорни зидови и стубови могу се видети и на појединим кућама у Медвеђи и Лебану, а мало је оних који знају праву вредност материјала који су уградили.


- Мој деда је њиме озидао један бунар, мој отац други, а ја трећи. Знали смо само да не пропушта воду, да се не љуска и не прља воду. Тек пре три године сам чуо да је камен ко бајаги много вредан. Дошли овде неки Београђани комбијем и напунили га стенама и камењем. Они су ми испричали да на њему може много да се заради, али мене то не интересује. После су долазили и други људи са мањим камионима и сакупљали по селу камење и трпали га у некакве сандуке. Сви смо им се смејали - прича Раде Миленковић, једини становник Горњег Бучумета, који у својој кући има и младе људе.
Зидови штале и сенаре Добривоја Арсића преливају се у жутој, плавој, белој, зеленој, црвеној и љубичастој боји. Најзаступљенији су, објашњава наш водич Миливоје Весовић, по професији рударски инжењер, калцедон и опал, али Добривоје први пут чује за те називе.
- Ма, какво драго камење. То је обичан чврст камен који се тешко клеше. Намучио сам се док сам уклопио зидове. И темељи куће су од тог камена, али сам их измалтерисао. Ево, уђите, погледајте. Хладно је као у замрзивачу, а зими је топло - показује збуњени Добривоје.

Стене и камење разних боја први пут су примећени крајем прошлог века


И испод малтера на зидовима његове комшинице Марице Арсић лежи опал и друго камење. Ни бака Марица појма нема колико вреди њена кућа.
- Зар ова страћара да вреди нешто. Тог камења има овде колико ти душа жели. Горе по шуми су читаве стене - прича док седи на повећем опалу у дворишту.
Стене и камење разних боја први пут су примећени крајем прошлог века, а пре пет до шест година овде су, прича председник општине Медвеђа Слободан Драшковић, боравили стручњаци из Београда и направили елаборат који се негде затурио.
- Пре две године су људи из београдске „Домаће радиности” урадили накит од опала и другог камења и излагали су га на сајмовима у Београду, Новом Саду и Израелу. Мислили смо да ће бити заинтересованих за експлоатацију, али се нико није јавио - вајка се Драшковић.
Миливоје Весовић, који је накратко имао увид у тај елаборат, каже да је највећа концентрација драгог камења на две локације од четири хектара, на једном од обронака Радан планине и у Горњем Бучумету, у махали Камено ребро:
- Ни сами геолози нису установили о коликим се резервама ради. Камење се налази на површини, али видљиво је да су поједине стене дубоко укопане у земљу, посебно оне у шуми, где је терен неприступачан - прича Миливоје и подсећа да је својевремено Рудник „Леце” био заинтересован за његову експлоатацију. Али требало је много уложити у квалитетну и скупу опрему јер се то камење веома тешко бруси, па од тог посла није било ништа.
Сва богатства Медвеђе

Поред драгог камења, у Медвеђи се налази и рудник богат оловом, цинком, сребром и златом, који ће, како се очекује, бити поново отворен средином овог лета. Само на јаловишту рудника, према неким истраживањима, има три тоне злата. У центру Сијаринске бање, богате лековитим водама, налази се камен оникс чија је експлоатација заустављена због недостатка новца. А цело подручје општине лежи на богатим изворима минералних вода.
            BLIC online

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

Na obroncima planine Radan, poviše Medveđe u južnoj Srbiji, tamo gde izgleda da je nebo bliže od zemlje, smestilo se selo Gornji Bučumet.
Vidi, vidi, vidi: Svaki kamen u selu je pravo malo bogatstvo
Kuće, bunari, ograde i putevi između kuća, sagrađeni su od kamena najraznovrsnijih boja, pa selo, i kad u njega uđete usred kišnog i tmurnog jesenjeg dana, izgleda vedro i šareno.
- Ovo su pravili naši stari, a nisu ni znali šta je u ovom kamenu, osim da je jako, da se ne osipa, i da će ograda dugo da stoji. A mi sada znamo da je ovo kamenje neobično i vredno - kažu da na našim livadama, u potocima i na padinama ima i dragog i poludragog kamena, tih kristala - govori Goran Arsić dok nas vodi u kuću bake Ljubice, odmah do njegove, gde je “sva veranda od poludragog kamena”.
- Kažu nam da smo bogati, da sedimo na drago kamenje, a drplje smo obično, vidite da smo u prnjama - kazuje baka.
Drago kamenje izvire iz njiva
Goranova 11-godišnja kćerka Aleksandra i njena dva mlađa brata vele da i oni imaju svoje drago kamenje.
- Ovaj rozi je kamen ljubavi, ovaj napola zlatni je kamen lava, ovaj crni, sa ovim sjajnim unutra, on je najvredniji, jer to što svetluca su dijamanti - priča Aleksandra.
Nalazači: Goran i Aleksandra Arsić
Njihov otac, koji je rudar u rudniku zlata i bakra, ipak nije toliki optimista.
- Rekli su da je kamenje vredno. Ma da je to tako, ne bih ja, koji radim sa zlatom, a ležim na dragom kamenju, ovoliko se patio u životu - govori Goran i pokazuje na svoju trošnu kuću.
Veranda bake Ljubice napravljena je od poludragog i dragog kamenja
U dvorištu Gorana Dodića, koji živi u Boru, veliki je dud. Pod njegovom raskošnom krošnjom, poređano je kamenje u različitim bojama. Aleksandra podiže jedan, beli kao da je od soli, i kaže:
- Za ovaj kamen su rekli da je neprocenjive vrednosti, i neki stranac je dolazio, davao komšiji ogromne pare, govorio da će da kupi celo imanje, i kuću, ali on nije hteo.

петак, 4. март 2016.

Свечани пријем Удружења Краљевина Србија у Белом Двору

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ /  Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра  

Београд, 4. март 2016. – Удружење Краљевина Србија које ради под патронатом Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра одржало је вечерас свечани пријем у Белом Двору поводом недавно обележене Крсне славе Удружења – Светог Симеона Мироточивог.
Домаћини свечаности били су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и г-дин Марио Мајсторовићпредседник Удружења Краљевина Србија.
Пријему су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, Њ.Е. монсињор Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Њ.Е. г-дин Денис Киф, амбасадор Уједињеног Краљевства, Њ.Е. г-ђа Џулија Фини, амбасадор Аустралије, Њ.Е. г-дин Абдулах Загоур, амбасадор Краљевине Мароко, Њ.Е. г-дин Ли Манчанг, амбасадор Народне Републике Кине, Њ.Е. г-дин Аугусто Сараива Пејшото, амбасадор Португала, Њ.Е. г-дин Јусуф Ахмад Абдулсамад, амбасадор Кувајта, Њ.Е. др Јабер Тоуфик, амбасадор Либана, Њ.Е. г-дин Лазар Миркић, амбасадор Босне и Херцеговине, г-дин Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, проф. др Драгољуб Кавран и г-дин Предраг Марковић, чланови Крунског савета, проф. др Коста Чавошки, члан Крунског кабинета, г-дин Владимир Божовић, саветник председника Владе, и многи други чланови дипломатског кора, представници културног и јавног живота Србије.
Поздрављајући госте, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар је истакао да се данас сећамо оснивача средњовековне државе и његовог далеког претка, Великог Жупана Стефана  Немање - Светог Симеона.
„И овом приликом најлепше се захваљујем на свему што је Удружење Краљевина Србија учинило и чини на ширењу идеје уставне парламентарне монархије, као и на великој подршци коју пружа Краљевском дому. Поштујући нашу славну традицију, али и тековине модерног доба, од наше Отаџбине створићете боље место за живот свих њених грађана“ – истакао је Престолонаследник у свом обраћању.
Председник Удружења Краљевина Србија г-дин Марио Мајсторовић подсетио је да је наша држава од свог настанка била монархија и да је Србија свој највећи успех и врхунац доживела као таква. Мајсторовић је истакао да су они народи који су успели да очувају тековине својих држава и уградили их у модерно доба данас и најразвијеније нације света, те да су 7 од 10 најразвијенијих држава у свету управо монархије.
„Оно што тек стоји пред нама јесу велики кораци којима ћемо целокупној јавности скренути пажњу на ово, по нама, најважније питање у држави, а први такав корак јесте конгрес Удружења Краљевина Србија који ће бити одржан у Врњачкој бањи 27. марта, на седамдесет пету годишњицу од ступања на престо Његовог Величанства Краља Петра II“ – најавио је Мајсторовић.
Уваженим гостима се веома инспиративним говором обратио и г-дин Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета.
Удружење Краљевина Србија је основала група студената Београдског Универзитета 2008. године под именом Краљева омладина, као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра, са примарним циљем обнове монархије у Србији.
Ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да својим активностима и позитивним деловањем, подстакне како млађу тако и старију популацију грађана да јој се придружи.
Управо због жеље великог броја људи старијих од 26 година да се укључе у рад за обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. наставља да делује као подмладак веће организације, отворене за све – Удружења Краљевина Србија. Од оснивања до данас, наше Удружење је постало највеће монархистичко удружење у Србији са сталним растом броја чланова. Тренутно Удружење броји преко 18.000 чланова, махом млађих од 35 година, који су организовани у преко 80 одбора и повереништава широм Србије.

петак, 19. фебруар 2016.

Шта Карађорђевићи потражују?

Избор

Foto: RAS Srbija
Карађорђевићи су, иначе, тражили имовину која је после смрти краља Александра, оставинским решењем од 27. октобра 1938. подељена на три једнака дела, а захтев за реституцију поднело је десет наследника краља Петра и принчева Томислава и Андреја.
Бели двор налази се на имању површине 135 хектара. Уз Двор, саграђени су кухиња и гаража, као и подземно склониште.
Драгомир Ацовић: А зашто не вратити и све остало?
- Да ли вратити Бели двор Карађорђевићима?“ Ето питања!
 држава је ушла у посед те имовине на основу акта о отимачини донетог 1947. године, који је оглашен неважећим од настанка. Дакле, држава поседује нешто што није ни стекла, али то што није стекла не жели да врати!
Драгомир Ацовић, члан Крунског савета
Дакле, зашто само Бели двор, зашто не и све остало? Дакле, право питање би било: а на основу које правде и које логике би држава требало да буде власник неке имовине која има своје наследнике само због тога што је негде написано да држави та имовина треба? А зашто јој то треба? Е, то не пише! Уосталом, држава се изјашњава да не намерава да нешто врати, али то што држава неће да врати и није својина државе! Барем још није. Наиме, држава је ушла у посед те имовине на основу акта о отимачини донетог 1947. године, који је оглашен неважећим од настанка. Дакле, држава поседује нешто што није ни стекла, али то што није стекла не жели да врати! То није ништа чудно за правну логику ове земље после 1945. године, али је крајње егзотично за државу која се данас куне у европске стандарде и правне норме.

Dragomir Acović
Из овог првог, следи друго питање: по Уставу сви облици својине су равноправни! Дакле, нешто што припада држави и нешто што припада грађанима те државе правно је исто. Обавеза заштите је нешто друго, али статус заштите и обавеза заштите немају никакве везе са власништвом. Ваљда нешто што припада грађанима Србије није непријатељска имовина коју ваља узаптити и третирати као ратни плен?
Треће питање: Србија је пуна некретнина и покретнина које су у власништву државе или она том имовином располаже. У каквом је стању та имовина? Ко је одговоран за нестанак или уништење (или небригу) о имовини која се налазила у дворовима, а данас није у њима, и не зна се где је, и да ли уопште постоји! Ко је плаћао рачуне и трошкове за потребе корисника дворова од 1945. године до 2001? Из којих средстава, и зашто је то данас проблем, а тада то није био?
Страхиња Секулић: То је свуда државно
Одлука Агенције којом је одбијен захтев породице Карађорђевић за враћање и обештећење Дворског комплекса на Дедињу, донета је на основу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, којом је изричито прописано да се не враћа право својине на Дворском комплексу на Дедињу, чији се статус уређује посебним законом. Агенција је закључила да исти не може да буде предмет враћања нити обештећења.
Треба имати у виду и чињеницу да је Дворски комплекс на Дедињу грађен у периоду од 1924-1936. године, дакле у време Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије, на чијем челу је као носилац суверене власти био краљ Александар И Карађорђевић, те да се тиме поставља питање коју је то имовину краљ користио и уживао као носилац суверене власти, а која је била његова лична имовина, што је тешко, али не и немогуће утврдити (најчешће преко извора средстава финансирања).
 Бројни примери сведоче да су дворски комплекси, без обзира на данашње државно уређење, имовина државе, града или округа којима припадајуСтрахиња Секулић, адвокат
Проблематика питања својине постаје сложенија ако се има у виду и чињеница промене режима из монархије у републику, као и његов изузетан историјски и културни значај. Бројни примери сведоче да су дворски комплекси, без обзира на данашње државно уређење, имовина државе, града или округа којима припадају, односно краља или краљице као носиоца суверене власти, а никако краља као појединца или њихових наследника.
Foto: Z. Žestić / TanjugStrahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju
На пример, Бакингемска палата није приватно власништво краљице као појединца, већ је као и друге дворске палате у Енглеској власништво краљице као суверена, док је Версајски дворац у данашњој Републици Француској, у својини државе, односно града и/или округа којима припада. Сви су значајне туристичке атракције.
                Блиц
..

DUG SPISAK KARAĐORĐEVIĆA Traže da im država vrati i fabriku zlata

Osim Dvorskog kompleksa na Dedinju, Karađorđevići traže da im država vrati niz nekretnina i zemljišta, pa čak i fabriku zlata, rudnike...
Foto: P. Marković / RAS SrbijaPinceza Katarina i princ Aleksandar II Karađorđević
Država je nedavno odbila zahtev kraljevske porodice za povraćaj Belog dvora jer se radi o objektu od posebnog značaja za Srbiju. „Blic“ je došao do spiska celokupne imovine čiji su povraćaj nedavno zatražili naslednici kralja Petra.
Foto: E. Čonkić / RAS SrbijaBeli Dvor: Dvorski kompleks ima površinu od oko 43 hektara u ulicama Ive Vojnovića i Kralja Milana i na Kanarevom brdu u Beogradu. Zahtev za vraćanje imove je odbijen
Na spisku se nalazi niz nekretnina i zemljišta u elitnom delu Beograda. Karađorđevići, između ostalog, traže i objekte koji su pretvoreni u studentski dom „Lola“ i Arhiv Jugoslavije. Njihova imovina nekada je bila i kuća u Sarajevskoj ulici koja je u međuvremenu prodata i pretvorena u hotel.
Foto: G. Srdanov / RAS SrbijaBeograd, Studentski dom Lola: Kuće i zemljište površine 70 ari u Krunskoj ulici i Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu (sada delom studentski dom „Lola“)
Ono što, međutim, na spisku najviše upada u oči jeste šest rudnika u opštinama Negotin i Kučevo, fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici, laboratorija za preradu zlata u Neresnici, pa čak i električna centrala u Topoli!
- Koliko znam, to su i danas rudnici i fabrike. Zatražili smo od nadležnih institucija da nam daju podatke šta od svega toga još postoji - kaže za „Blic“ Zoran Živanović, advokat porodice Karađorđević.
Foto: N. Raus / RAS SrbijaTopola: Stari Karađorđev konak i zemljište površine 3,80 ari
Na pitanje koliko je realno da država vrati Karađorđevićima sve ono što potražuju, Živanović odgovara da je „učinjeno sve da im se ne vrati ništa“.
- Zakoni su skrojeni da se ništa ne vrati. Nešto je proglašeno kulturnim dobrom, zadužbinom, a država je zabranila i povraćaj preduzeća i onoga što je prodato - kaže on.
Foto: RAS Arhiva / RAS SrbijaTopola: Vinograd, voćnjak i oranica površine 56 hektara
SAMO DVOR VREDI 50 MILIONA EVRA
Gotovo je nemoguće utvrditi vrednost onog čime je nekada raspolagao kralj Petar. Advokat Zoran Živanović kaže da samo Dvorski kompleks na Dedinju vredi najmanje 50 miliona evra, a da po zakonu Karađorđevići za celokupnu imovinu od države mogu dobiti maksimum 500.000 evra.
ŠTA JOŠ TRAŽE KARAĐORĐEVIĆI
- Dom kralja Aleksandra i zemljište površine jedan hektar i 65 ari u Ulici Vase Pelagića u Beogradu (sada delom Arhiv Jugoslavije)
- Kuće i zemljište površine 14,50 ari u Sarajevskoj ulici u Beogradu (sada hotel)
- Dvorske bašte u Rakovici površine oko 21 hektara u Beogradu
- Poljoprivredno zemljišta površine oko 1,8 hektara u opštini Kučevo
- Građevinsko zemljište površine oko 1,6 hektara u opštini Kučevo
- Šumsko zemljište površine 12,61 ari u opštini Kučevo
- Ostalo zemljište površine 14,40 ari u opštini Kučevo
- Rudnici Ševica, Radenka i Voluja u opštini Kučevo
- Rudnici Sikole, Brodica i Železnik u opštini Negotin
- Kraljeve livade površine oko 6 hektara u Sokobanji
- Električna centrala površine oko 23 ara u opštini Topola
- Sreska bolnica i zemljište površine oko 3 hektara u opštini Topola
- Prva srpska kasarna i zemljište površine 27,58 ari u opštini Topola
- Livada površine oko 6 hektara u opštini Topola
- Fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici
- Laboratorija za preradu zlata Neresnica
- Lager u reci Peka
* Od svega ovoga porodica prestolonaslednika Aleksandra IItraži jednu trećinu, dok bi ostatak pripao naslednicima princa Tomislava i princa Andreje

Архива чланака

Ознаке - претраживање целокупне локације

000671 000674 000677 000681 000686 000706 000774 000775 000776 000974 000978 000979 000995 001015 02006 02009 02144 02161 02215 02238 18888 18897 2419 2438 2493 2502 Анђелко Анушић> ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА> поезија Мирослава Лукића Бела Тукадруз Белатукадруз БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз Бог прикупља сећања.... / Белатукадруз валериј латињин Вест Заветина из новије руске поезије: избор Из тешко доступних књига Белатукадруза Једно од занимања Белатукадруза: филмови Канал ФИЛТРА / поклон књига ЗАВЕТИНА за београдски Сајам књига 2010 ЛеЗ 00000022 ЛеЗ 00000025 ЛеЗ 00000511 ЛеЗ 00000512 ЛеЗ 00000513 ЛеЗ 00000514 ЛеЗ 00000515 ЛеЗ 0000516 ЛеЗ 0000517 ЛеЗ 0000518 ЛеЗ 0000519 ЛеЗ 0000520 ЛеЗ 0000521 ЛеЗ 0000522 ЛеЗ 0000523 ЛеЗ 0000524 ЛеЗ 0000525 ЛеЗ 0000526 ЛеЗ 0002221 ЛеЗ 0002461 ЛеЗ 0002527 ЛеЗ 0002535 ЛеЗ 0003213 ЛеЗ 0003754 ЛеЗ 0004118 ЛеЗ 0004121 ЛеЗ 0004353 ЛеЗ 0005963 ЛеЗ 0005990 ЛеЗ 0006000 ЛеЗ 0006161 ЛеЗ 0006181 ЛеЗ 0006441 ЛеЗ 0006443 ЛеЗ 0007856 ЛеЗ 0008029 ЛеЗ 0010676 ЛеЗ 0012668 ЛеЗ 0012669 ЛеЗ 0012670 ЛеЗ 0012671 ЛеЗ 0012672 ЛеЗ 0013664 ЛеЗ 0013681 ЛеЗ 0013682 ЛеЗ 0013725 ЛеЗ 0013815 ЛеЗ 0013862 ЛеЗ 0013874 ЛеЗ 0013898 ЛеЗ 0013914 ЛеЗ 0013929 ЛеЗ 0014978 ЛеЗ 0017073 ЛеЗ 0017077 ЛеЗ 0017080 ЛеЗ 0017094 ЛеЗ 0017095 ЛеЗ 0017593 ЛеЗ 0017687 ЛеЗ 0017702 ЛеЗ 0018361 ЛеЗ 0018362 ЛеЗ 0018375 ЛеЗ 0018376 ЛеЗ 0018379 ЛеЗ 0018386 ЛеЗ 0018711 ЛеЗ 0018712 ЛеЗ 0018720 ЛеЗ 0018726 ЛеЗ 0018729 ЛеЗ 0018762 ЛеЗ 0018786 ЛеЗ 0018793 ЛеЗ 0018804 ЛеЗ 0018828 ЛеЗ 0018867 ЛеЗ 0018870 Метла дрвене Марије На 24 светска језика Најава нових песама Напомена Нема нагодбе са државом / Сергеј Трифуновић Нова књига песама препев и напомене - владимир јагличић проза СРБОВЛАШКИ ДРВОРЕЗ Стихови о БЕЛОЈ ДЕВИ Сумњив став српске официјелне критике Танго Белатукадруз УВОД ВО РАКОТВОРЕНАТА КНИГА / Мирослав Лукиќ фотографије песника Хроника трагедије / Случај Белатукадруз Devet prevoda "Gavrana" Podvučeno