Сазвежђе ЗАВЕТИНА. Реченица која припада многим писцима

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Translate

Претражи овај блог

недеља, 13. новембар 2011.

ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА / Анђелко Анушић

У најновијем броју књижевног часописа ТРАГ (издавач Народна библиотека "Данило Киш" , Врбас), бр. 27, септембар 2011, објављен је у рубрици "траг ишчитавања" подужи изузетно афирмативни текст Анђелка Анушића (стр. 178-187), ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА (Мирослав Лукић алиас Белатукадруз:Лас вилајет/анонимна хроника/, одабране песме, Младеновац 2010). 
Снимак Мирослава Тодоровића


     Одломак из приказа:
     ... Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хулио, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића - увек је у потрази за метафизичком истином/истинама - хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим "зорама света и историје које још нису свитале", како би рекла Аница Савић-ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни, јер Лукићев поетски језик подједнако добро разуме и обичан човек и тзв. академски грађанина. Са разноврсјем и разногласјем у звуковнмој и језичкој архитектоници стиха и текста/тела песме; у изражајном распону од широких поетско-наративних пасажа, до оних минијатурних/минималистичких бриљаантно компонованих;пуна колоритних, опозитних слика; архетипских симбола светлости, фолклорне фантастике, и заумних архајских светова; без непотребне метафортизације; лирична и мисаона, саркастична, иронична и ругалачка; брижна и дубоко замишљенма 7 запитана над антроплошким удесом човека и света; полемична, критичка, завештајна и опоручна у исти мах; елегантно распричана и разговорна, увек са ореолом метафизичке нарације у првом плану као својим основним тоном...

петак, 16. септембар 2011.

Бог прикупља сећања.... / Белатукадруз


Старији син Димитрије (као петогодишњи дечак)
и његова мајка  Миљана Вићентијевић- Лукић
(1956-1986)



… Бог прикупља сећања и обасјава их великим фењерима у  сновима.
Ни људи налик на анђеле не знају у шта су умешани сваког дана, сваког часа, па и сваке ноћи – док сањају снове које не разумеју.
Чистота и невиност састоји се од незнања.
Најугледније породице једне земље пореклом су из забачених крајева.
Зло у  људима извире из њихових срца, из предрасуда, из отупелости.
У сваком крају, као и у сваком семену, постоји клица која ниче  и коју треба (пре)познати.
На време.
Треба застати у сумрак пред жбуњем у коме славуји преврћу очима…
У  предвечерје  светлост обасјава изрецкане листове папрати, доњи део борова или дебела стабла старих шупљих ораха и шупљине из којих висе зелене браде.Гробнице Келта, Хуна, дивље трешње које расту из давних збивања распршених.
Из темеља рушевина римских летњиковаца, из  мозаика чудесних што су потонули у земљу, из гробова затрвених.
Зелено офарбана, мастионица дрвена, двоглед, фосилни остатак стопала малих водених духова,

понедељак, 15. август 2011.

ДНО


Иза тзв. Велике магазе

НЕКАД (веома давно у детињству), постојало је солидно дно на које се човек могао скотрљати. И скотрљао се Стојан Буњевац, након што му је жена преминула и он остао на свету са петогодишњим сином, анђеоска гласа и погледа.

            Сећам се како га је тукао, тога дечака неколико година старијег од мене, у дугим раздобљима свога пијанства.

            Сећам се сиромаштва и беде и несреће послератних година.

            Са тога дна на које се скотрљао било је могуће још пружати руке, викати из дубине, у пијанству, ноћу, узнемиривати суседе - ти  гестови су имали одређено значење.

            Нико није ни покушао да помогне том несрећном удовцу Стојану Буњевцу. Сви су затварали ноћу капке прозора

недеља, 12. јун 2011.

Једно од занимања Белатукадруза: филмови


Камене књиге. Гробља су наше библиотеке...

Претпролећно буђење.Лакомица.Пек
http://www.youtube.com/watch?v=7IN-ONZFVL0

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови