Сазвежђе ЗАВЕТИНА. Реченица која припада многим писцима

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА

СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА
МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 - Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић

Књижара писаца

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

уторак, 20. октобар 2015.

Скерлић и Богдан Поповић

ЈЕ­ДАН НА­СПРАМ ДРУ­ГОГ

Пре­ма све­до­че­њу Б. Ла­за­ре­ви­ћа, Скер­лић је био баш та­кав.
Ста­јао је увек хра­бро по сви­ма бри­са­ним про­сто­ри­ма и ва­тре­них кр­ште­ња је имао не­ко­ли­ко пу­та у жи­во­ту… На­ро­чи­то се око­мља­вао на љу­де ко­ји су ла­ко про­да­ва­ли сво­ја пе­ра. За ње­га је мо­рал­ни став био пр­во на­че­ло. У том по­гле­ду ни­ка­да ни­је пра­вио ком­про­ми­се, и мно­ги су књи­жев­ни­ци и по­ли­ти­ча­ри, ина­че зна­чај­ни­ји љу­ди, зло про­ла­зи­ли код ње­га ако су и нај­ма­ње ка­ди­ли ка­квом ре­жи­му…
Не­ки су га мр­зе­ли ка­ко се са­мо у Бе­о­гра­ду мо­же да мр­зи, и ди­ра­ли су му чак и у по­ро­ди­цу… Та­да су би­ли опа­сни и отров­ни је­зи­ци у Бе­о­гра­ду, али се Скер­лић ни­је да­вао и увек је и од­го­ва­рао са те­шким ма­љем. Без пот­пи­са, у Днев­ном ли­сту, ко­је од ње­га ко­је од Гро­ла, та­да­ле су ре­чи же­сто­ке… Жр­тви је умео да ста­не но­гом на гру­ди и но­жем да уда­ри пра­во у ср­це. Ни­је умео да пра­шта. Пра­шта­ње му је би­ло не­што што је сма­трао за не­мо­рал­но. Та­кав је био цео тај круг љу­ди око Днев­ног ли­ста, та­кви су би­ли и они око Гла­сни­ка. Ни­кад Срп­ски књи­жев­ни гла­сник ни­је хтео да при­ми ни­ка­кву по­моћ из ма ко­га ми­ни­стар­ства. Чак ни­су хте­ли гла­сни­ков­ци да при­ме ни же­љу јед­ног ми­ни­стра про­све­те да се Срп­ски књи­жев­ни гла­сник пре­по­ру­чи шко­ла­ма и гим­на­зи­ја­ма, ко­је то хо­ће, да га при­ма­ју на ра­чун школ­ске бла­гај­не…
Бес­ком­про­ми­сан у све­му и љу­ти мег­дан­џи­ја – то је би­ла јед­на од глав­них ка­рак­те­ри­сти­ка ње­го­вог ком­плек­са.“
Бог­дан По­по­вић, пак, опет, пре­ма све­до­че­њу Б. Ла­за­ре­ви­ћа, ма­ло је „у на­пи­са­ном“.
Бог­дан По­по­вић осе­ћа сво­ју сре­ди­ну и, с вре­ме­на на вре­ме, ка­же. С вре­ме­на на вре­ме, и на­пи­ше. Кад је све но­во обе­ле­же­но као из­раз и об­лик до­ли­ко­ке­фал­ства, сви су ћу­та­ли (ни­ко од њих ни­је до­ли­ко­ке­фа­лос), сви су то при­ми­ли на се­бе, и сви су, на овај или онај на­чин, ре­а­ги­ра­ли. Ин­те­лек­ту­ал­ног и мо­рал­ног пор­но­гра­фи­зма о ње­му пу­но је: пи­са­ног и усме­ног. За ње­га се дру­го и не зна: или пор­но­гра­фи­ја, или пам­флет, или па­не­ги­рик. Све, сем ње­го­вог жи­во­та и лич­но­сти, и исти­не у њи­ма.
Бог­дан је ре­као „ону сјај­ну ствар: – За­пам­ти­те! Ве­ћа је раз­ли­ка из­ме­ђу јед­ног Ен­гле­за и јед­ног Ср­би­на, не­го­ли из­ме­ђу јед­ног Ср­би­на и јед­ног – во­ла!
Бог­дан По­по­вић је ско­ро је­дан блок; Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић је ско­ро мо­за­ик. Оба за­јед­но, јед­но ве­ли­ко при­ја­тељ­ство; ве­ро­ват­но нај­ве­ће ко­је је на­ша ре­пу­бли­ка ду­ха има­ла…
Књи­га ко­ју би Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић на­пи­сао о Бог­да­ну По­по­ви­ћу, књи­га, на­рав­но, о лич­но­сти, о чо­ве­ку, о пут­ни­ку, о чул­ни­ку, о раз­го­во­ри­ма, би­ло би де­ло ко­ме не би би­ло рав­на. Бог­дан По­по­вић је ри­зни­ца као лич­ност. И то је уну­тра­шњост ко­ја се не са­кри­ва. Све је, пре­ма при­ја­те­љу, на пи­ја­ци…
Вр­ло је ла­ко пи­са­ти о ње­го­вим књи­га­ма. Оне су, ско­ро увек, исте. Ту је пи­сац, и то са вр­ло ка­рак­те­ри­стич­ном осо­би­ном: увек ушта­пљен, увек исти, про­фе­сор, пре­да­вач, на­ра­во­у­чи­тељ књи­жев­ни…
Це­ла ње­го­ва ли­ра је у бе­ле­жни­ца­ма, а не у об­ја­вље­ним књи­га­ма. И ту је, из­гле­да, го­ли­ји, не­по­сред­ни­ји. И ту је ви­ше од ње­га чо­ве­ка, не­го од ње­га кри­ти­ча­ра, есте­ти­ча­ра и про­фе­со­ра…
Јед­но је си­гур­но: пре­зи­ре ми­сти­ча­ре и ме­та­фи­зи­ча­ре. Та­ко­ђе, и све но­во­та­ре
Јед­ну од нај­ме­та­фи­зич­ки­јих ства­ри це­ни нај­ви­ше. То је му­зи­ка. Сли­кар­ство, та­ко­ђе…
Скер­лић сав со­ци­ја­лан и сав по­ли­ти­чар, сма­трао је за па­ра­зит­ска сва те­о­ре­ти­са­ња умет­но­сти ра­ди умет­но­сти. По­по­вић, сав на овој стра­ни, сма­трао је онај си­стем за си­стем не­до­уч­них и раз­ба­ру­ше­них не­зна­ли­ца…“


(„То су би­ла два пот­пу­но раз­лич­на све­та и је­дан је по­чи­њао где се дру­ги за­вр­ша­вао, и обрат­но. Бог­дан По­по­вић је есте­та и књижњвник, Јо­ван Скер­лић је исто­ри­чар и по­ли­ти­чар…“)

      =  из књиге припремљене за штампуБе­ла ТУ­КА­ДРУЗ  
УМЕТ­НОСТ ДИ­ЈАГ­НО­ЗЕ И УМЕТ­НОСТ ЛЕ­ЧЕ­ЊА

Нема коментара:

Постави коментар

Ознаке - претраживање целокупне локације

000671 000674 000677 000681 000686 000706 000774 000775 000776 000974 000978 000979 000995 001015 18888 18897 Анђелко Анушић> ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА> поезија Мирослава Лукића Бела Тукадруз Белатукадруз БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз Бог прикупља сећања.... / Белатукадруз валериј латињин Вест Заветина из новије руске поезије: избор Из тешко доступних књига Белатукадруза Једно од занимања Белатукадруза: филмови Канал ФИЛТРА / поклон књига ЗАВЕТИНА за београдски Сајам књига 2010 ЛеЗ 00000022 ЛеЗ 00000025 ЛеЗ 00000511 ЛеЗ 00000512 ЛеЗ 00000513 ЛеЗ 00000514 ЛеЗ 00000515 ЛеЗ 0000516 ЛеЗ 0000517 ЛеЗ 0000518 ЛеЗ 0000519 ЛеЗ 0000520 ЛеЗ 0000521 ЛеЗ 0000522 ЛеЗ 0000523 ЛеЗ 0000524 ЛеЗ 0000525 ЛеЗ 0000526 ЛеЗ 0002221 ЛеЗ 0002461 ЛеЗ 0002527 ЛеЗ 0002535 ЛеЗ 0003213 ЛеЗ 0003754 ЛеЗ 0004118 ЛеЗ 0004121 ЛеЗ 0004353 ЛеЗ 0005963 ЛеЗ 0005990 ЛеЗ 0006000 ЛеЗ 0006161 ЛеЗ 0006181 ЛеЗ 0006441 ЛеЗ 0006443 ЛеЗ 0007856 ЛеЗ 0008029 ЛеЗ 0010676 ЛеЗ 0012668 ЛеЗ 0012669 ЛеЗ 0012670 ЛеЗ 0012671 ЛеЗ 0012672 ЛеЗ 0013664 ЛеЗ 0013681 ЛеЗ 0013682 ЛеЗ 0013725 ЛеЗ 0013815 ЛеЗ 0013862 ЛеЗ 0013874 ЛеЗ 0013898 ЛеЗ 0013914 ЛеЗ 0013929 ЛеЗ 0014978 ЛеЗ 0017073 ЛеЗ 0017077 ЛеЗ 0017080 ЛеЗ 0017094 ЛеЗ 0017095 ЛеЗ 0017593 ЛеЗ 0017687 ЛеЗ 0017702 ЛеЗ 0018361 ЛеЗ 0018362 ЛеЗ 0018375 ЛеЗ 0018376 ЛеЗ 0018379 ЛеЗ 0018386 ЛеЗ 0018711 ЛеЗ 0018712 ЛеЗ 0018720 ЛеЗ 0018726 ЛеЗ 0018729 ЛеЗ 0018762 ЛеЗ 0018786 ЛеЗ 0018793 ЛеЗ 0018804 ЛеЗ 0018828 ЛеЗ 0018867 ЛеЗ 0018870 Метла дрвене Марије На 24 светска језика Најава нових песама Напомена Нема нагодбе са државом / Сергеј Трифуновић Нова књига песама препев и напомене - владимир јагличић проза СРБОВЛАШКИ ДРВОРЕЗ Стихови о БЕЛОЈ ДЕВИ Сумњив став српске официјелне критике Танго Белатукадруз УВОД ВО РАКОТВОРЕНАТА КНИГА / Мирослав Лукиќ фотографије песника Хроника трагедије / Случај Белатукадруз Devet prevoda "Gavrana" Podvučeno