ТАНГО БЕЛАТУКАДРУЗ (1)

МАРКО РОШУЉ: АРАБЕСКЕ, СРБОВЛАШКЕ

У говор се може ући
и у многе приче, изреке и друге
у обичај узете речи.
Уз помоћ грома и пијавица.
И ако покажеш зубе,
ако се искезиш.
Ружно је лепо веома!

*
Гром ме је обележио,
потоци ме издржавају,
вашари су моја престоница.
*
Никада нећу умрети.
Јер душа не умире;
она се сели,
као птица селица.
*
Вампири су
ђаволов проналазак.
Пијавице - дар потока.
Ко има вишак крви
нека проба из моје тегле...
*
Поток извире из стене
из бескрајног
и улива се у бескрајно;
верујем само у то...
*
Ђаво стоји на левој обали потока,
Бог на десној.
Кад загрну ногавице
и уђу у поток,
замуте воду
и настаје човек.
*
Кад Бог уђе сам у поток
вода око његових ногу тече бистра,
пастрмке реповима саде икру
у златастом песку.
*
У Вечност се може загазити
као у бистар поток.
*
Пре овог лица
имао сам неко друго, млађе, лепше.
Пре тог другог, млађег и лепшег
имао сам још лепше.
Пре тога сам имао још лепше,
најлепше...
*
Ово лице , које сада носим,
ужасава све који га виде.
Децу понајвише.
То лице је обликовао
Ђаво, једне олујне ноћи
зашав у поток,
док је бог сањао дубоким сном.
Ђаволу је дато
да обликује
уз помоћ муње
најругобније облике...
*
Видео сам анђеле
између високих букава...
*
На вашару
ни с ким не разговарам.
Ни са купцима,
са онима што пате од вишка крви,
румених као ружа.
Ту врви од перфидних...
*
Ја сам продавац пијавица
Највећа ругоба овог света.
Људи виде моје наказно лице
које се распада.
Не знају да ја носим у себи
много духова,
које је могуће разазнати
као фазане усред папрати,
и које повезују
сенке дрвећа,
сенке густих шума...

( 1954. Забележио Б. М.)