Сазвежђе ЗАВЕТИНА. Реченица која припада многим писцима
ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)
Translate
Најпосећеније странице
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ. Д Е С Н И С Т У Б А Ц
Укупно приказа странице
Претражи овај блог
Књижара писаца
КЊИЖАРА ПИСАЦА
петак, 17. децембар 2021.
среда, 15. децембар 2021.
уторак, 14. децембар 2021.
ДВЕ ПЕСМЕ | АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ
ИЗ НОВИХ РУКОПИСА СРПСКИХ ПЕСНИКА
ПОТАЈНИЦА
За Белатукадруза и Блеза Сандрара
Објави душа себе – кратко: муња. Сев блица.
Разуми одувек је такво стање, код потајница.
Пре но се јави: зашуми благо као ракита у плићаку
реке. Онда удари мимо прућа уз обалу жицу јаку
водену. Како да кажем, а да не личи на опомену:
сачувај душу пријатељу за сва времена. Смену
недуховног стања ишчекују велики грешници,
камо предњачи грозан полусвет: мисле песници.
У непажњи, једном, и сам залутах у густ мрак,
сва срећа не боравих дуго тамо, избави ме сев јак:
реч Господња блесну. А потом усиса ме елиса натраг
где ми је место. Често размишљам, о томе, отад. Благ
је био мој грех, спрам других људи. Врлина, дабоме,
нисам желео издати живот, ни по коју цену к томе:
живот до кога ми је стало, мој живот, а не нечији други.
Кретања бистре потајнице у вечност по истој јаруги.
Нека нас не омету зли дуси. Њихова упозорења.
Стајско ђубриво преображава време: врења.
Анђели не робују: постојећем поретку ствари
племенита сорта, иако нежна, ђубриво свари.
На прави начин. Витешки. Како би иначе друго?
Патим за оба песника, плус за светину, туго.
Можда ће једног дана сазнати неко, да патња није
била узалудна. И да нико не крије наше инсигније.
ЧЕКАЈУЋИ ИСУСА
Дува кошава, право у очи - тера белу мељаву.
Мраз цепа столетна стабла - зора само што није.
Прангија прашти - чим сване, рећи ће ко: час рођења.
Обичајну печеницу прљи на ражњу огњен пламен,
цврчи јадна од главе до репа. Јефтину забаву
покреће милостив Исус – од памтивека. То ти је.
Узмути се читаво хришћанско жуманце до обољења:
Око поднева са браде човечанства цури маст печења.
Варљив пламен карабитне лампе – сукља камен
топећи се у води лагано. Исијава светлост стења.
НИЈЕ СВЕТ РЕШЕТО
каже српска пословица (него је простран, може човек куд хоће).Како је разумети? *
__
* Тако бих могао да закључим једно од својих познанстава последњих времена. Г-ђа (да изоставимо ипак име), одмаглила је као јуродива - од чега је бежала? Може ли се од тога побећи? Ко је успео да умакне од коби и неког проклетства? Порекла?
Од лепе земље несрећне као и многе друге по свету? Или од нечег што је себи увртела у главу (што се дешавало повремено)?
Али сва њена бекства беху као и она прва : иако је свет био простран, ипак се није могло свуда, и куда би жена хтела, већ тамо где се могло...
Итд. Не, то није та прича, она прича коју бих волео да испричам. ...
ТРАМП И РАТ, ИСТИНА И ЛАЖ, СВЕТ И МИ
Шта пишу или препоручују на друштвеним мрежама управо
Zapamtite da je Tramp sebe uvek smatrao predsednikom u ratno vreme. Rat je ružan. Svi možemo zvanično da potvrdimo ovu činjenicu. Svet doživljava intenzivnu psihološku bitku. Pokušava da nas pokori. Međutim, dolazi do potpuno suprotnog efekta. Narod se budi i pokušava da se odbrani. Uspavani džin se probudio i ovo smo mi, ljudi. Neki ljudi ne vide svetlu budućnost. Neki dozvoljavaju svojoj mašti da ih dovede u najmračniju realnost od svih. Kako da pobedimo takvog neprijatelja? Tako ozbiljno zlo? Nemojte da vas ova pitanja obeshrabre. Kada podignete svoj um iznad žara borbe, saznaćete da se Bog uzdiže iznad onih koji žele da se uzdignu iznad nas. Da, ovaj rat je ružan. Međutim, u Božijim očima, kabala nema šanse.
Оценило је 99 особа
Točno je u ovoj objavi da u Božjim očima kabala nema šanse. Uz jednu napomenu. Božje oči nisu na nebu. Božje oči su naše oči. Bog preko nas spoznaje kabalu a mi spoznajemo Boga. Nije bog kreator kabale. Mi smo kreatori kabale. Stvoritelj je stvorio ljude na svoju sliku i priliku po svom sadržaju i Božjem planu. Mi smo kontaminirali božji dizajn po planu sotone. Na kraju smo vremena kontaminacije. Nemamo više vremena. Nema više vremena za maju, za zajednički stvorenu iluziju. U novo doba ulazi se pojedinačno. Svaki sam je dužan dekontaminirati svoju kabalu. Bog to neće napraviti bez nas. Dao nam je sve alate za kreaciju stvaranja. I slobodnu volju. O nama ljudima ovisi nastavak čovječanstva. Ovakva civilizacija mora propasti da bi se život na zemlji nastavio. U procesu smo čišćenja tijela i duše od kabale. Imamo duh da to učinimo pojedinačno ali je duh zajednički. Svako od nas je dužan očistiti sam sebe od duhova tame i nastaviti kao bolji čovjek. I ostvariti ovdje i sada sve što je u njegovoj moći kao pretpostavku novog svijeta i nove domovine. Ako se zajednički potrudimo onda ćemo u sadašnjoj inkarnaciji svoje duše realizirati zajedničku domovinu u novom zlatnom dobu. Zar smo zbilja bili u takvoj zabludi da mislimo da novo zlatno doba čovječanstva počinje bez nas ljudi. Bez naše krvi i našeg mesa. Nikako. To je zabluda duhovnjaka i bestjelesnih ljudi. Tako je govorio i Zaratustra. Tako nas uči živ duhovan čovjek Miran Rubin.
.......
Видети више: страница СУЗАНА БАЛИН
недеља, 21. новембар 2021.
ЈАГОРЧЕВИНА
ЈАГОРЧЕВИНА, ЛЕП ДАН, СВЕТИ АРАХАНЂЕЛ МИХАИЛО
20. новембар 2021,
Окружени смо анђелима,
и арханђелима.
И цветовима јагорчевине
у песку
за које не важе
правила као за друго цвеће.
Анђео чувар
ћути, стрпљив.
Анђео Северни
је каприциозан.
Арханђел Михаило
Слуша разговор
између оца и сина, и ћути...
Овде не седимо само нас тројица,
каже Отац.
Већ Седморица!
Синови га гледају бело
као теле у шарена врата.
- Упаљена је свећа, славимо
нашег Свеца Заштитника,
може ли без подучавања из веронауке?
пита доктор,старији син...
- Рачунај, нико те не врбује да постанеш верник.
Нас смо тројица за овим столом,
сваком од нас на рамену седи анђео чувар,
плус Светац, кога славимо,
то је седам, најмање,а можда и осам?
Али,ту се разговор прекида,
јер нема смисла улазити у препирке
док гори свећа и док се једе
реш печена овчетина, зар не?
Излазим у двориште,
сунце сија као спролећа,
блистају цветови жути и наранџасти у песку,
сваким даном све лепши,
чаробни на сунцу,
доказ и потврда постојања Љубави. Бога...
(Посвећено мом млађем брату Александру и Г-ђи Шулц,Веддер - Стевановић - фон Бездек)