СИМБОЛИ И СИГНАЛИ или НЕБО НА ЗЕМЉИ. Визија КОМПЛЕТАРИУМА - (Пре)легат...
СИПИ БЕЛИНА КАО ПЉУСАК ЦВЕТОВА ДИВЉИХ ТРЕШАЊА
МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 - Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић
Књижара писаца
КЊИЖАРА ПИСАЦА
недеља, 22. децембар 2019.
понедељак, 16. децембар 2019.
понедељак, 2. децембар 2019.
уторак, 30. април 2019.
среда, 24. април 2019.
БЕСМИСАО
БЕСМИСАО
Крв
преко крви -
стара
Европа.
Печати
тапију
црв
-
зунзара
мува.
Из
потаје убица.
До стопе стопа.
Поредак
обездуховљених бува.
Пуст
језик. Трпеза празна.
Самоћа Хиљадугођа, поразна.
Плаши
се људи -
кога
друго -
отуда
долазе невоље,
туго.
Живи
живот –
просут је
туш.
Током
шетње
употребљавај обе ноге
путујући
с
једне на другу. У негледуш.
Буди
човек.
Заобиђи
дрљаве стоноге.
Стара
девојка. Опајдара, крвожедна девојчура
не
помишља на чари брака, већ
једе туђу децу:
Јели
то
та Европа? Опа,
цупа - на
роговима бика цура
ужива:
усе, насе и подасе. Свуда.
На
челу кола и кецу.
Како
плачу
курве –
наступајући
при страви,
вашки
чија крв изложена на
светлости
сјаји
провиднија
од рубина. Вашке
без кости,
у
коси. Подсећају на
свет обузет
збрајањем
злости
крвожедних
обичаја
Европе
–
уместо
радости.
Народни
посланици, утренираношћу се диче:
силују
и
законе
и истину - пресамићене
чиче...
Чича
мича : ево
краја
те опскурне
приче!
Александар
Лукић
уторак, 23. април 2019.
KAKO JE OTETA STARA SRBIJA - Istorija o kojoj se ćuti
Srbija Global
Објављено је 22.04.2019. -Istoričari i političari u Srbiji uglavnom ćute o Staroj Srbiji. Šta se zapravo dogodilo u proteklih 100 godina pa zemlje Mrnjavčevića i kralja Milutina nisu danas u Srbiji...- 428 коментара > 17.929 приказа , 23. 04.2019.недеља, 21. април 2019.
VII МАНИФЕСТ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
Факсимил, дела Манифеста
(...)
..
Овај манифест ми је поклонио сам уметник, маестро Милић, или 1995. године, или коју годину после тога, на Фрушкој Гори (манифестација Милици у походе). Милића сам сусретао и раније, врло ретко; упознао нас је његов млађи земљак, мој вршњак сликар М. Аничић. Након што сам, поред других, тада, прочитао једну своју дужу песму - "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ", која је, учинило ми се, оставила јачи утисак на присутне, покојни Милић уз помоћ Флорике Штефан, упокојене, покушали су ме да ме на неки начин омаловаже. Отприлике, шта ја о томе имам да певам, - или тако нешто. Нисам разумео такав поступак. Вративши се у Београд, једног од тих дана, сусрео сам и песника М. Тодоровића, који ми је помогао да одштам књижицу "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ" у стотинак библиографских примерака, и испричао му шта ми се догодило на Фрушкој Гори... - Ах, немојте о Флрорики... ми смо били у браку...
Живот је једно чудо, и пише романе!
О покојнима, све најбоље, ако смо верујући и православни људи, а после четрдесет дана по укопу - о мртвима, све, с обзиром на истину.
Милић је писао и песме, са тзв. "византијским мотивима" - писао сам о том Милићевим стихотворству доста оштро.
Од Флорике Штефан сам понегде, понешто прочитао...
Чинило ми се да се њен "ауторитет" заснива не толико на ономе што је написала, већ као да је долазио из неког другог правца...
* *
Пре неколико дана налетео сам на један непотписан текст под насловом Milić od Mačve i srpska istorija - pupak sveta, Sorabi i Srbi narod ...
Текст је непотписан, омаловажавајући. Неки су електронски листови пренели, у целини, тај у суштини, омаловажавајући текст. На основу тог текста, како видим, Бетоњерци су покојног сликара, по други пут "сахранили" у својој, тобож рубрици за одстрељивање...
Докле, тако?
Потпишите се, кад пљујете у даљ.
Јер у супротном - пљувачка пада вама у очи...
..
..
(...)
..
Овај манифест ми је поклонио сам уметник, маестро Милић, или 1995. године, или коју годину после тога, на Фрушкој Гори (манифестација Милици у походе). Милића сам сусретао и раније, врло ретко; упознао нас је његов млађи земљак, мој вршњак сликар М. Аничић. Након што сам, поред других, тада, прочитао једну своју дужу песму - "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ", која је, учинило ми се, оставила јачи утисак на присутне, покојни Милић уз помоћ Флорике Штефан, упокојене, покушали су ме да ме на неки начин омаловаже. Отприлике, шта ја о томе имам да певам, - или тако нешто. Нисам разумео такав поступак. Вративши се у Београд, једног од тих дана, сусрео сам и песника М. Тодоровића, који ми је помогао да одштам књижицу "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ" у стотинак библиографских примерака, и испричао му шта ми се догодило на Фрушкој Гори... - Ах, немојте о Флрорики... ми смо били у браку...
Живот је једно чудо, и пише романе!
О покојнима, све најбоље, ако смо верујући и православни људи, а после четрдесет дана по укопу - о мртвима, све, с обзиром на истину.
Милић је писао и песме, са тзв. "византијским мотивима" - писао сам о том Милићевим стихотворству доста оштро.
Од Флорике Штефан сам понегде, понешто прочитао...
Чинило ми се да се њен "ауторитет" заснива не толико на ономе што је написала, већ као да је долазио из неког другог правца...
* *
Пре неколико дана налетео сам на један непотписан текст под насловом Milić od Mačve i srpska istorija - pupak sveta, Sorabi i Srbi narod ...
Текст је непотписан, омаловажавајући. Неки су електронски листови пренели, у целини, тај у суштини, омаловажавајући текст. На основу тог текста, како видим, Бетоњерци су покојног сликара, по други пут "сахранили" у својој, тобож рубрици за одстрељивање...
Докле, тако?
Потпишите се, кад пљујете у даљ.
Јер у супротном - пљувачка пада вама у очи...
..
..
Пријавите се на:
Постови (Atom)