Факсимил, дела Манифеста
(...)
..
Овај манифест ми је поклонио сам уметник, маестро Милић, или 1995. године, или коју годину после тога, на Фрушкој Гори (манифестација Милици у походе). Милића сам сусретао и раније, врло ретко; упознао нас је његов млађи земљак, мој вршњак сликар М. Аничић. Након што сам, поред других, тада, прочитао једну своју дужу песму - "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ", која је, учинило ми се, оставила јачи утисак на присутне, покојни Милић уз помоћ Флорике Штефан, упокојене, покушали су ме да ме на неки начин омаловаже. Отприлике, шта ја о томе имам да певам, - или тако нешто. Нисам разумео такав поступак. Вративши се у Београд, једног од тих дана, сусрео сам и песника М. Тодоровића, који ми је помогао да одштам књижицу "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ" у стотинак библиографских примерака, и испричао му шта ми се догодило на Фрушкој Гори... - Ах, немојте о Флрорики... ми смо били у браку...
Живот је једно чудо, и пише романе!
О покојнима, све најбоље, ако смо верујући и православни људи, а после четрдесет дана по укопу - о мртвима, све, с обзиром на истину.
Милић је писао и песме, са тзв. "византијским мотивима" - писао сам о том Милићевим стихотворству доста оштро.
Од Флорике Штефан сам понегде, понешто прочитао...
Чинило ми се да се њен "ауторитет" заснива не толико на ономе што је написала, већ као да је долазио из неког другог правца...
* *
Пре неколико дана налетео сам на један непотписан текст под насловом Milić od Mačve i srpska istorija - pupak sveta, Sorabi i Srbi narod ...
Текст је непотписан, омаловажавајући. Неки су електронски листови пренели, у целини, тај у суштини, омаловажавајући текст. На основу тог текста, како видим, Бетоњерци су покојног сликара, по други пут "сахранили" у својој, тобож рубрици за одстрељивање...
Докле, тако?
Потпишите се, кад пљујете у даљ.
Јер у супротном - пљувачка пада вама у очи...
..
..
(...)
..
Овај манифест ми је поклонио сам уметник, маестро Милић, или 1995. године, или коју годину после тога, на Фрушкој Гори (манифестација Милици у походе). Милића сам сусретао и раније, врло ретко; упознао нас је његов млађи земљак, мој вршњак сликар М. Аничић. Након што сам, поред других, тада, прочитао једну своју дужу песму - "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ", која је, учинило ми се, оставила јачи утисак на присутне, покојни Милић уз помоћ Флорике Штефан, упокојене, покушали су ме да ме на неки начин омаловаже. Отприлике, шта ја о томе имам да певам, - или тако нешто. Нисам разумео такав поступак. Вративши се у Београд, једног од тих дана, сусрео сам и песника М. Тодоровића, који ми је помогао да одштам књижицу "ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ" у стотинак библиографских примерака, и испричао му шта ми се догодило на Фрушкој Гори... - Ах, немојте о Флрорики... ми смо били у браку...
Живот је једно чудо, и пише романе!
О покојнима, све најбоље, ако смо верујући и православни људи, а после четрдесет дана по укопу - о мртвима, све, с обзиром на истину.
Милић је писао и песме, са тзв. "византијским мотивима" - писао сам о том Милићевим стихотворству доста оштро.
Од Флорике Штефан сам понегде, понешто прочитао...
Чинило ми се да се њен "ауторитет" заснива не толико на ономе што је написала, већ као да је долазио из неког другог правца...
* *
Пре неколико дана налетео сам на један непотписан текст под насловом Milić od Mačve i srpska istorija - pupak sveta, Sorabi i Srbi narod ...
Текст је непотписан, омаловажавајући. Неки су електронски листови пренели, у целини, тај у суштини, омаловажавајући текст. На основу тог текста, како видим, Бетоњерци су покојног сликара, по други пут "сахранили" у својој, тобож рубрици за одстрељивање...
Докле, тако?
Потпишите се, кад пљујете у даљ.
Јер у супротном - пљувачка пада вама у очи...
..
..
Нема коментара:
Постави коментар