У најновијем броју књижевног часописа ТРАГ (издавач Народна библиотека "Данило Киш" , Врбас), бр. 27, септембар 2011, објављен је у рубрици "траг ишчитавања" подужи изузетно афирмативни текст Анђелка Анушића (стр. 178-187), ДОБИТ КОЈА СЕ ДЕЉЕЊЕМ УМНОЖАВА (Мирослав Лукић алиас Белатукадруз:Лас вилајет/анонимна хроника/, одабране песме, Младеновац 2010).
Одломак из приказа:
 |
| Снимак Мирослава Тодоровића |
Одломак из приказа:
... Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хулио, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића - увек је у потрази за метафизичком истином/истинама - хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим "зорама света и историје које још нису свитале", како би рекла Аница Савић-ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни, јер Лукићев поетски језик подједнако добро разуме и обичан човек и тзв. академски грађанина. Са разноврсјем и разногласјем у звуковнмој и језичкој архитектоници стиха и текста/тела песме; у изражајном распону од широких поетско-наративних пасажа, до оних минијатурних/минималистичких бриљаантно компонованих;пуна колоритних, опозитних слика; архетипских симбола светлости, фолклорне фантастике, и заумних архајских светова; без непотребне метафортизације; лирична и мисаона, саркастична, иронична и ругалачка; брижна и дубоко замишљенма 7 запитана над антроплошким удесом човека и света; полемична, критичка, завештајна и опоручна у исти мах; елегантно распричана и разговорна, увек са ореолом метафизичке нарације у првом плану као својим основним тоном...
