"Лукићев књижевни рукопис је израз једног медијума кроз којег се олакшава некакво профетско оптерећење, од сувишка онога што са собом носе каравлашко очајање, барбарска генијалност и јуродива прозорљивост - сплетени уједно.
"Влашка гозба" је архив једне епохе, покушај објашњења пишчева досадашњег живота, расутог на разне белешке из разног времена, као и културно-политичке матрице у којој се одвијао живот Срба, посебно књижевни као његов записни део, у две деценије прошлог века. Мирослав Лукић је показао амбицију да буде дубљи тумач те епохе у којој је протекла и његова нелака судбина. Отиснуо се на пучину, спалио мостове за собом ("Пловим океаном без икаквог копна на видику"). "
Писао је песник и критичар Владимир Јагличић у београдској "Борби" почетком трећег миленијума о једној од Лукићевих књига, која је, објављивањем Лукићевог романа "Доктор Смрт", под књижевним псеудонимом Белатукадруз, била повод за разрачунавање и покушај књижевне ликвидације Лукића као писца.
Више о томе моћиће да се чита на следећој интернет адреси: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/slucaj-belatukadruz/hronikatragedije
О спорној Лукићевој књизи критичари су писали или хвалоспеве или покуде?
У чему је ствар?
У тешком прихватању истине?
Лукић је, како знамо, саставио и једну позамашну књигу о случају Белатукадруз, књигу коју нису смели да штампају, ни пријатељи ни непријатељи, а чији су одломци публиковани на сајтовима и блоговима.
Најинтересантнији делови те књиге написане пре неколико година биће објављивани на сајту Архив Белатукадруз, сукцесивно, без журбе. Делови књиге ће бити публиковани на посебној страници Случај Белатукадруз. Вреди погледати.