Документарни филмови.
“Филм се не сме копирати, а може се приказивати
само на повременим кућним забавама по
дозволи Шишмана” - пише у дну ових сличица
из једног документарног филма београдских
Заветина.Приликом снимања тога филма
случајно је пронађен један рукопис
Белатукадруза, овај који се у целини публикује
овде. Филм је наравно био о песнику
Белатукадрузу, филм је дозвао нешто слично
схваћену. Стендал је у своје време приметио да
“поезија, ла поесие, оно што се под тим изразом
тада разумевало, - будалаштине које су писали
сувремени му Французи, или их громко рецитовали
са француских позорница, - да је поезија
безвредна гњаважа”. “У томе се часу -према
уверењу Е. Паунда - “уметност писања везала за
прозу, и, током одређеног времена, важнији
развојни процеси језика као средства за
изражавање, дешавали су се у прози...” Проза је
потиснула поезију, превасходну уметност,
затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго
била у затвору, из кога је покушала да изађе уз
помоћ Сандрара, коме је иначе Белатукадрузов
случајно нађени рукопис и посвећен. “То је
духовни затвор. Уосталом сви песници које су у
једном датом тренутку њиховог живота дотакли
зраци извесне звезде, звезде Дирерове
Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у
контемплацију<она може постати бескрајно и
смртоносно очајање које води у самоубиство или
лудило, као што је то био случај са Жераром де
Нервалом, или у необичне болести пред којима
лекари остају збуњени, као што контемплација
може довести и до највеће радости,а то се, сматрам
мени догодило “. (1916) БЕЛО,ЦРНО,
ЦРВЕНО, наслања се на Документарне филмове
Сандрара, на њихову стваралачку тајну, на први
поглед. а у ствари - Случајно нађени рукопис
или документарни филм - доносе зоне преливања<
незаборавне слике и неки благотворни
ветар који распирује жар у пепелу, далеко од
прапорака шугавог песничког стада, које и даље
пландује, више од једног века, тетошена од
тобожњих критичара> полицијских аматера и
бирократа, што мере, премазују, узимају отисак
као у криминалистичкој антропометрији,
уводећи у своје провизорно књиговодство,
телалећи и хвалећи кад им се суфлира да су
највећи песници и уметници они што су
најближе власти (свакој, билокојој)
Зашто је Белатукадруз снимио овај документарни филм?
Зато да би најавио своје нове документарне
филмове? Зато да би мртвом Стендалу бацио
рукавицу у лице? Зато што...
Нека покушају да одговоре истанчанији духови. Белатукадрузова књига БЕЛО ЦРНО СРВЕНО објављена је као прва на стотионак страна у новопокренутој Веб едицији Скакав ППЗ, бесплатно се може погледати и преузети са Веб сајта Посебна породична заветина
Нема коментара:
Постави коментар